Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Влада спасла губиташе од стечаја

Текстилна индустрија „Јумко” чека нову шансу (Фото Танјуг)

Влада Србије усвојила је на јучерашњој седници измене и допуне Закона о приватизацији и упутила га Скупштини на усвајање по хитном поступку како би спречила повериоце да већ од 15. маја принудно наплате своја потраживања настала до 31. децембра 2007. године. Та се мера односи на сва предузећа, која ће се приватизовати јавним тендером, односно аукцијом, била у реструктурирању или не.

Тек по окончању њиховог реструктурирања, односно после продаје, Агенција за приватизацију обавестиће судове и друге органе надлежне за доношење основа и налога за принудну наплату о уплати новца од постигнуте продајне цене. Свим повериоцима предузећа у реструктурирању и приватизацији дат је рок од 30 дана за пријављивање потраживања, а у року од 90 дана Агенција треба да евидентира сва та потраживања и сачини предлог намирења дуговања.

Ова измена учињена је првенствено са намером да се спречи стихијска наплата потраживања и масовно отварања стечајева над 157 предузећа у реструктурирању, која би могла да уследи за десетак дана. Према одлуци Уставног суда, донетој у новембру прошле године, држава, 14. маја, после десет година заштите предузећа у реструктурирању и спречавања поверилаца да принудно, судски наплаћују потраживања, више то не може да чини.

Да влада јуче није реаговала овом изменом закона о приватизацији с аутоматским скидањем те заштите повериоци би већ сутрадан покренули наплату дуговања, која се мере милијардама евра. Само ИМТ, ИМР, „Галеника”, „Јумко” из Врања и остала предузећа са овог списка од 157, дугују око 1,5 милијарду евра држави, односно Пореској управи и јавним предузећима за струју, воду и остале комуналије.

„Идеја је да се изменом прописа одложи Дан Д, како 15. маја не би препустили та предузећа стихији класичног деловања односа дужник-поверилац и поступању према закону у свим сегментима, него да евентуално пролонгирамо рок до краја ове године, односно прве половине следеће године”, рекао је бивши вршилац дужности министра привреде Игор Мировић, најављујући измене закона о приватизацији.

После ове измене требало би да уследи разврставање предузећа у реструктурирању у три групе: она која могу да нађу стратешког партнера, она која иду у стечај и она која ће бити ликвидирана.

Потом би до краја јула у пакету са законима о раду и планирању и изградњи требало да буде усвојен нови закон о приватизацији и нови закон о стечају. Усвајање ових прописа (изузев закона о раду који је такође пожељан) услов је за добијање кредита Светске банке од 250 милиона долара. Предлози ових прописа већ су били припремљени и послати влади крајем прошле године на усвајање, али су повучени из процедуре на дораду. Због тога је, између осталог, уследила оставка тадашњег министра Саше Радуловића, а одмах потом и расписивање нових избора.

Како ће на крају изгледати нови закон о приватизацији није познато. Али то ће бити седма измена прописа који регулише продају државне имовине. Јер, приватизација, ни после 13 година и неколико законских рокова – није завршена. Основни Закон о приватизацији усвојен је 2001. године, али се брзо показало да је пун недостатака. Пропис је ишао на дораду – 2003, 2005, 2007, 2010. и 2012. године. Шеста измена је уследила јуче. Да ли и последња – велико је питање?

Да нешто није штимало са тим законом и да је био пун пропуста говори податак да је, од око 2.300 продатих предузећа, приватизација раскинута у 680 случајева. Према подацима Агенције за приватизацију успешност продаје била је 65 одсто, али сам тај проценат ништа не говори о квалитету тог дела приватизоване привреде из које је на разне начине без радног места остало више од 800.000 радника.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.