Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Порези на станове и имовину удар на грађане

Куће у Лисичјем јарку испод Бањице у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Нова решења за порез на имовину, као што се могло и очекивати, о чему је „Политика” више пута писала, прилично су разљутила Београђане. Наш читалац Зоран Радиновић са Бањице пише нам и каже да му је ова дажбина за стан од 54 квадратна метра на десетом спрату увећана 80 одсто у односу на претходне две године када је плаћао 5.400 динара. У односу на 2011. порез му је сада увећан за око 400 процената.

Не само да му нису јасни разлози овог драконског повећања, већ га збуњује и сам поступак опорезивања.

– На сваком решењу треба да буде исписана свака ставка појединачно, односно, да се тачно види цео поступак обрачуна пореза, а не само износ цене једног квадратног метра некретнине и нејасан обрачун у односу на то. Као и да се паметном методом разлучи цена квадратног метра стана на десетом спрату солитера која не може да буде иста као на првом, што је сада случај – упозорава наш читалац.

Шта збуњује грађане?

За разлику од претходних година, основица за порез на имовину обрачунава се, по новом, на основу тржишне цене некретнине остварене у промету непокретности (просек три последња купопродајна уговора) у зони у којој се предметна непокретност налази.

Још у новембру прошле године, локалне самоуправе су објавиле просечне цене по квадрату по зонама, као и коефицијент пореске стопе који ће се примењивати при обрачуну. Сви ови подаци су јавни и могу се добити на шалтерима локалних самоуправа или на њиховoj званичној интернет страници.

Формула за обрачун је следећа: помножи се површина стана са ценом квадрата у припадајућој зони. И то је пореска основица на коју се примењује пореска стопа од 0,2 до један одсто у зависности од одлуке локалне самоуправе. За разлику од ранијих година када је решење могло да буде умањено и до 70 одсто на основу старости зграде, квалитета градње, позиције стана… толиких попуста сада нема. Умањење може да постоји на основу старости стана или куће. Колико ће оно бити зависи од одлуке локалне самоуправе. У већини општина та амортизација је 0,8 одсто са истеком сваке године од датума изградње.

Дакле од ове године главну улогу не игра старост објекта, број чланова домаћинства и слично, већ је за пореску основицу пресудна локација објекта, односно зона у којој се непокретност налази. Најгоре ће проћи они који живе у екстра зони или они који су по новој прерасподели прешли из ниже у вишу зону.

Истина, износ пореза се умањује за 50 одсто ако власник станује у некретнини. Ово умањење је прописано у апсолутном износу од 20.000 динара управо због великих и луксузних некретнина код којих би умањење од 50 одсто по основу становања изазвало нереално велики попуст и доста мањи порез.

Нови обрачун је уследио и због укидања накнаде за коришћење грађевинског земљишта и њеног припајања порезу у имовину. Полазиште је било да нови порез не прелази њихов збир, али су многе општине због мањка прихода и смањених средстава из републичког буџета прибегле увећању у појединим случајевима и до 125 одсто.

Стручна јавност међутим често скреће пажњу да не треба само глобити постојеће, већ да треба проширити обухват наплате на нове обвезнике.

Милојко Арсић професор Економског факултета каже да годишњи приходи државе од пореза на имовину износе око 17 милијарди динара. Толико су износили и када свака четврта кућа није била у евиденцији пореске управе. Ако би се опорезовале све некретнине, у државну касу би се по том основу годишње сливало око 20 милијарди динара. – Највећа шанса за наплату је у великим градовима и предграђима, као и тамо где је била релативно велика илегална градња, јер се и на њу плаћа порез – рекао је Арсић Танјугу.

Он сматра да је готово немогуће да се сто одсто некретнина обухватити порезом, јер негде није јасно ко је власник, вредност објекта је исувише мала или је пак напуштена.

Немачка организација ГИЗ показала је да локалне евиденције нису ваљане и да обухват наплате може осетно да се повећа. ГИЗ је у сарадњи с Националном службом за запошљавање запослио 40 људи који су у девет општина источне Србије ажурирали базе података и пописивали некретнине. У претходна три месеца пописали су више од 2.000 некретнина које нису биле у пореској евиденцији и закључили да је сваки пети власник плаћао мањи порез и због мање квадратуре од реалне.

-----------------------------------------------------------------------

Шта треба још знати

За стан од 50 квадрата, на пример, који се користи већ 20 година и који је у трећој зони, порез се израчунава само на корисну површину, без лођа, тераса и степеништа. По пореској стопи од 0,4 одсто порез на имовину без амортизације износи 14.400 динара. Амортизација је 0,8 одсто са истеком сваке године од датума изградње умањује се за 2.304 динара. Коначни рачун за порез на имовину за овај стан је 12.096 динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.