Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фирме не пријављују колико загађују животну околину

Током 2012. пријавило се свега 62 одсто предузећа која у реке, као отпадне воде, изливају загађујуће материје (Фото Д. Јевремовић)

Ако је од 167 локалних јавних предузећа која управљају водоводом и канализацијом свега 57 пријавило свом газди – држави – колико је загађујућих материја испустило у воде, тешко је од приватних предузећа очекивати више одговорности. И, заиста, нису је ни показали, као ни јавна и приватна предузећа која хемикалије емитују у ваздух или производе и увозе артикле који након употребе постају такозвани посебни токови отпада – већина њих садржи материје опасне по животну средину и здравље људи. Све те фирме су законом обавезане да Агенцији за заштиту животне средине доставе годишње извештаје о томе колико су загађујућих материја ослободиле у природу или изнеле на тржиште. За 2013. годину је, међутим, у агенцију стигло око 10.700 извештаја, док се на 8.000 још чека.

Ако се у обзир узме само једна врста извештаја – она о количини произведених и увезених предмета који ће ући у посебне токове отпада – чак 7.000 предузећа их није упутило одговорнима, кажу у агенцији. Та установа нема надлежност да натера предузећа да доставе податке, већ се ослања на инспекцију за заштиту животне средине.

– Обавезу извештавања има и 266 постројења који представљају групу великих загађивача животне средине. Податке није доставило њих 115 – каже Небојша Реџић, начелник Одељења за национални регистар извора загађивања Агенције за заштиту животне средине.

Закон се игнорише још од 2010. године, када је прописано да су ти извештаји обавеза. За 2012. је, рецимо, то поштовало свега 62 одсто предузећа која у реке, као отпадне воде из производње, изливају загађујуће материје. У међувремену су обвезници, ипак, како напомињу у агенцији, почели у већем броју да упућују своје извештаје.

Који су разлози за такво игнорисање закона – у агенцији нису били спремни да спекулишу о томе. Неки можда само не мисле да је то толико важно, али лоше је што их онда држава до сада није казнама, које могу износити и до милион динара, подсећала на значај извештаја. Други вероватно крију прекомерни ниво загађења којим оптерећују животну средину. Трећи, дало би се претпоставити, не желе да пријаве истинску количину производње како би платили мање пореза и еколошких такси.

– Закон налаже да велики загађивачи плате накнаде за емисије у ваздух и управљање отпадом, као и предузећа која производе или увозе артикле који након употребе постају посебни токови отпада – подсећа Реџић.

Поразно је и то што и међу онима који доставе извештаје многи не испуне упитнике до краја. Уместо тога, пошаљу само половичне податке и тиме формално испуне обавезу, али је суштински изврдају, признајући само делић истине.

Због свега тога Агенција за заштиту животне средине од јуче на свом сајту објављује списак свих који нису послали извештаје, док ће републички, градски и општински инспектори за заштиту животне средине, потпомогнути комуналним инспекторима, кренути у обилазак тих погона. Агенцији, ипак, није познато да ли ће овог пута инспектори одмах писати пријаве и упућивати одговорне пред суд или ће их само упозорити, као и до сада, од чега није било претеране користи. Ово је тренутак да се обавеза предузећа да прописно извештавају државу заведе у пуној мери, будући да ће се та потреба само повећавати у току приступања Србије Европској унији.

– Пре свега, предстоје нам обавезе у вези са трговином емисијама гасова стаклене баште и нужност да се повећа обим података о испустима у ваздух и воде, као и да се укључе нови извештаји о управљању отпадом. Зато агенција упорно настоји да побољша систем извештавања и унапреди Национални регистар извора загађивања, пре свега повећавајући његову функционалност како би извештаји што једноставније могли бити достављени, као и кроз измене подзаконских аката – објашњава Реџић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.