четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.05.2014. у 15:00 Ивана Албуновић - Јелица Антељ

Како су нам куповали скупље лекове

(Фото Д. Јевремовић)

Државне апотекарске установе годинама су потпуно легално профитирале на штету пацијената. И тако је било све док на снагу није ступио нови закон о јавним набавкама када су апотеке најпре морале да распишу тендере по новим правилима, а потом су биле дужне да све податке везане за набавку и објаве, после чега је постало јасно колико је то био разрађен систем корупције.

Како незванично сазнајемо, већина апотека имала је два критеријума при бодовању и одабиру „најповољнијег” понуђача. Тако је углавном 65 одсто бодова доносила цена, а 35 одсто рабат. То је практично значило да су апотеке добијале од понуђача одређени проценат рабата, или попуста (од 10 до чак 30 одсто, али у просеку око 15 процената) ако издејствује да од Фонда за здравствено осигурање наплати лекове у року од месец дана иако је по закону тај период наплате био знатно дужи прво 90, а касније 60 дана.

Ако би се апотекарској установи јавила два понуђача лека, од којих би први продавао лек за 100 динара уз рабат (попуст) од 10 одсто, док би други исти лек продавао за 50 динара, без попуста, у предности би био први понуђач. Апотека сасвим регуларно и по закону прерачунава бодове, први понуђач на основу рабата добија већи број бодова, па се установа одлучује да купи тај лек иако је чак дупло скупљи.

Уз марже од 12 одсто и просечни рабат од 15 процената долази се до податка да су апотеке на лековима имале профит од 27 одсто. Наравно, апотеке су због аутоматски веће марже имале мотив да потрошачима нуде и продају скупље лекове (а коме се макар једном није догодило да му у апотеци понуде лек који „јесте скупљи, али је много бољи“), иако се често радило о медикаменту готово идентичног састава, али под другим називом. Да би избегле овакву праксу многе државе су то решиле тако што су увеле фиксне, а не процентуалне марже.

Да би се стало на пут малверзацијама при набавци лекова у апотекама, јер то су лекови са А (медикаменти на рецепт) и А1(замене скупље од лекова са А листе), потребно је да се централизују и јавне набавке за апотеке. Како сазнајемо то је већ у процедури , али ће почети да се примењује од краја 2014. када се набављају лекови за 2015. годину. Процене Светске банке су да ће Србија кроз централизовану набавку лекова за апотеке моћи да уштеди између 40 и 60 милиона евра, што би уз уштеду на набавкама лекова за болнице годишње износило око 100 милиона евра.

Колико још новца „лежи“ у уређеном систему набавке лекова показује само један пример лека против херпеса. Како сазнајемо Републички фонд за здравствено осигурање је у 2013. години тај лек за годишње потребе платио 190.000 евра, док ће за исте количине у овој години за ту наруџбину издвојити 114.000 евра.

Како је „Политика” већ јуче писала постоје велики притисци да се ова реформа не спроведе до краја, јер је у питању огроман новац који је завршавао у приватним џеповима, а на штету осигураника.    

О каквом уносном бизнису је реч показују и подаци о броју веледрогерија које послују у Србији. И док у Аустралији рецимо постоје три веледрогерије, у Немачкој, Данској, Ирској пет, Аустрији, Француској и Мађарској 10, у Шпанији 60, Грчкој 160, у Србији послује између 500 и 600 веледрогерија. 

Стручњаци сматрају да је, најблаже речено, нерационално користити веледрогерије у ове сврхе у које се сада користе у Србији. Оне могу да буду дистрибутери, превозници, да складиште лекове... Али нема рационалног објашњења да оне тргују и буду посредници, добављачи.

Коментари0
4275e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља