Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кривична пријава против директора „Бео зоо-врта”

Арктички бели вук који је напао двогодишњу девојчицу (Фото Д. Ћирков)

Два инцидента са вуковима у „Бео зоо-врту” у последњем месецу поново су актуелизовала питања безбедности у престоничком животињском царству. Крајем априла, младунче арктичког белог вука, које је у шетњу извела једна од волонтерки, изненада је скочило на двогодишњу девојчицу и изгребало је.

Две недеље касније, из кавеза је изашло младунче вука, које су петнаестак минута касније запослени у врту успели да ухвате.

Вук Бојовић, директор „Бео зоо-врта”, најавио је да ће после интерне истраге бити отпуштена особа одговорна за излазак младог вука из кавеза. Бојовић истиче да је зоо-врт у целини безбедан и да је кавез из кога је вук изашао иначе добро ограђен.

– Свакако да је заказао људски фактор, то јест неко је оставио отворен кавез. Јер, вук и да је хтео, не би могао да прескочи ограду – слаже се с Бојовићем др Маријана Вучинић, професорка на Факултету ветеринарске медицине. Када је реч о  безбедности у врту, она наглашава да пажњу томе треба да посвете и посетиоци и запослени.

– Ако неко сматра да врт није безбедан, не треба ни да иде у њега. Нормално је да, када у врт долазимо са децом, морамо водити рачуна о њима. Запослени не могу да утичу на све нивое безбедности – указује докторка Вучинић.

Наши саговорници сматрају да је, осим безбедности, питање услова смештаја животиња једнако важно. Престонички врт, површине седам хектара, са више од 2.000 животиња, већ дуго је недовољно велика „кућа” за све своје житеље.

– Вртом се хвалимо, а он је далеко од онога што би требало да буде. Он данас, због личног залагања људи који тамо раде, изгледа естетски прихватљиво за посетиоце, али далеко је од стандарда – сматра др Маријана Вучинић, са којом је сагласан и Елвир Буразеровић, председник удружења Орка.

– Наш врт је тип врта викторијанског доба и по концепту је застарео. Многе животиње живе на бетону и не могу да испоље своје природне облике понашања, већ само патолошке – напомиње Буразеровић.

Стандарди које зоо-вртови, паркови и резервати треба да задовоље уређени су правилницима светског и европског удружења за зоолошке вртове, европском директивом за смештај дивљих животиња у заточеништву и националним правилником о смештају дивљих животиња.

– Амбијент у кавезу треба да подсећа на природно станиште, то се пре свега односи на подлогу по којој се крећу, састав и квалитет земљишта, растиње – подсећа докторка Вучинић и додаје да се нагони животиња, иако су многе од њих рођене у врту, никада не гасе. – Предатори, на пример, воле лов, па не треба само да им се да храна већ их треба подстаћи да скачу, да ухвате храну. Потребно је и да животиње имају простор у који ће се склонити од погледа посетилаца, део за одмор и спавање, али и платформу која им служи за пењање, одакле оне могу да посматрају нас – објашњава др Маријана Вучинић.

Како истиче, мора се водити рачуна и о томе да се животиње које су ловци и оне које су њихов могући плен не налазе једне преко пута других како се код потоњих не би изазивао страх.

– И када је реч о кућним љубимцима, али и о животињама у врту, требало би водити рачуна о нечему што се зове „пет слобода”. Те слободе се тичу тога да животиње не смеју да трпе глад, жеђ, бол, страх, стрес, требало би да имају прилика да испоље природно понашање... Али, поједине животиње у нашем врту, попут слона, немају све те услове – додаје Буразеровић.

Саговорници истичу да би врт требало да има и образовни карактер, да се уз помоћ водича зоолога посетиоци упознају са карактеристикама и навикама животиња. Додају, ипак, да је у решавању многих проблема у вези са вртом потребно укључити и друге.

– Зоолошки врт сам по себи не може да сноси никакву одговорност за тренутно стање. О врту би требало више да се побрине град, да одлучимо да ли врт треба да постоји или не – напомиње др Вучинић.

-----------------------------------------------------

Проширење или измештање

Инциденти у зоолошком врту претходних година обично су подгревали питање његовог измештања. Насупрот томе, када је „Врт добре наде” 2010. постао градско јавно предузеће, чак је било речи да ће бити проширен на седам хектара у Доњем граду Београдске тврђаве, између Видин капије и Капије Карла Шестог. Идеји тадашње градске власти успротивио се део стручне јавности, а најгласнији међу њима били су Александра Бановић, архитекта и аутор важећег планског документа „Београдска тврђава – Калемегдан” из 1965. године, и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института и један од најбољих познавалаца тврђаве. Бановићева је тврдила да план предвиђа измештање врта као и да се пре пола века разматрало његово пресељење у Баба Велкину шуму, некадашњи Титов гај. Осим на садашњој локацији, Генерални план Београда дозвољава врт и у Великом блату и Јелезовцу.

Радна група која је требало да да последњу реч о идеји проширења врта на историјски важан, а недовољно истражен део Доњег града, никада се званично није огласила, а план о доградњи врта пао је у заборав.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.