Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сноуден посвађао Меркелову и Бундестаг

Истражни одбор Бундестага одлучио је поткрај прошле недеље да по сваку цену саслуша америчког узбуњивача Едварда Сноудена као сведока у поступку расветљавања глобалне афере с прислушкивањем од стране америчке обавештајне агенција НСА. Одлука је донета упркос покушају немачке владе да спречи појављивање овог сведока пред посланицима немачког парламента.

Немачка влада наложила је почетком маја свом министарству спољних послова да не изда визу Сноудену. Тиме је осујетила његово појављивање у Берлину, али не и саслушање у његовом азилу у Москви, посредством видео-конференцијске везе. Службена забрана давања визе схваћена је, ипак, као приклањање позицији САД. Сноуденово сведочење из Москве могло би се накнадно представити као исказ под надзором, притиском и у интересу Русије.

После маратонске седнице истражног одбора прошлог четвртка, која је трајала од поднева до касних вечерњих сати, саопштено је да се од саслушања кључног сведока (Сноудена) не може одустати, ма где он сведочио. Најављено је да ће сведок бити саслушан у јуну или најкасније почетком јула ове године.

Питање где ће Сноуден дати исказ остало је отворено. Та дилема подстиче оштре поделе између владе и посланика, али и унутар појединих посланичких клубова. Демохришћани канцеларке Ангеле Меркел у све већем броју „отказују послушност” шефици када је реч о овом питању, а недавна оставка демохришћанског председавајућег у одбору Клеменса Бинингера предочила је озбиљност проблема. Бинингер је одбио да води парламентарну истрагу, за коју је рекао да постоје притисци не би ли се унапред одређени резултат потврдио.

Социјалдемократе, као млађи партнер у коалиционој влади, заступају неодређен став. С једне стране, инсистирају на доследном вођењу истраге, у складу са предизборним обећањима. Са друге стране, слежу раменима када демохришћани настоје да ту истрагу осујете или да јој умање значај.

Шеф социјалдемократских парламентарних истражитеља у одбору Кристијан Флизек тек јуче је изјавио да појављивање Сноудена у Берлину није искључено, јер ништа није коначно одлучено. Његови другови у централи СПД додају да не виде разлог зашто би (њихова) партија штитила позиције демохришћана који су Сноудену изрекли забрану уласка у Немачку само да би Меркелова даровала лепу вест Бараку Обами током њене недавне посете Вашингтону.

Преиспитујући досадашња сазнања, сумње и недоумице о умешаности немачких обавештајних и безбедносних служби и о благим реакцијама немачких политичара на аферу америчког прислушкивања немачких грађана, могло би се доћи до закључка да Берлин не штити позиције САД, већ, пре свега, сопствене интересе. Откако је афера избила на видело, у јуну прошле године, гомилају се докази о тесној сарадњи немачких и америчких безбедносних структура, науштрб приватности немачких грађана. За водеће политичаре земље – у овој влади, али и у претходне три владе, укључујући и кабинет социјалдемократе Герхарда Шредера –тврди се да нису били обавештени о обиму електронског надзора, али да су у принципу знали шта се догађа.

Кога би међу немачким политичарима могло непријатно да изненади откривање свих детаља афере, могло би се закључити из листе позваних пред истражни одбор. То су канцеларка Меркел, њен претходник Шредер, министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер, министар унутрашњих послова Томас де Мезје и шефови све три обавештајне службе Немачке.

Питање пасивности или активног учешћа у афери прислушкивања, међутим, могло би да представља тек почетак додатних истрага о сарадњи Немаца са страним службама, које тамошњи устав забрањује, а које влада (још) толерише. Немачки медији у том контексту помињу преговоре иза затворених врата о проширењу истраге на америчку војну базу Рамштајн, одакле се уз помоћ немачких стручњака теледиригују дронови убице, од Јемена до Пакистана. Влада у Берлину, наводно, о томе није званично обавештена, нити располаже незваничним, што ће рећи одговарајућим обавештајним сазнањима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.