Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чиме су грађевинари растужили Вучића

Домаћи грађевинари изгубили трку са конкуренцијом и код своје куће (Фото Д. Jевремовић)

Проблеми грађевинског сектора изнети при сусрету премијера Александра Вучића са око четири стотине привредника у понедељак 12. маја чини се да су бацили у сенку све остале привредне гране. И сам Вучић је признао да му је најтеже пао састанак са неимарима и сазнање да земља која се некада дичила својим мајсторима данас нема зидаре, керамичаре, водоинсталатере и друге занатлије. Па ни инжењере.

За Србију је грађевинарство одувек било економски покретач, јер размах ове делатности повлачи за собом тридесетак других грана и активности – од пројектовања и дизајнирања до металске, хемијске, ектро и индустрије намештаја. Некада је у овој области било запослено и 150.000 радника. До пре неколико сезона, у време бума станоградње, радило је 110.000 радника, да би се у последње време тај број свео на тек 72.000 људи. При томе око половина прима плате са вишемесечним, па и годишњим, заостатком. Већина плата је на нивоу минималне зараде, односно 20.000 динара.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе, каже да је грађевинска оператива на коленима.

– Одавно упозоравамо да ћемо остати без мајстора. Годишње у целој Србији 50 до 60 ђака упише школу за грађевинског занатлију. Нико неће за тај занат да се спрема, јер су плате мале, а посао тежак – каже Родић.

Како су некадашњи доносиоци девиза из иностранства пали на локалне подизвођаче радова?

После бума станоградње, уследио је, већ шесту сезону заредом, драматичан пад. Приватни улагачи се могу избројати на прсте једне руке, па је држава директним финансирањем нових амбуланта, спортских хала или станова покушала  да оживи тржиште. Али то је било недовољно.

И поред тогапривредна активност је прошле године пала за 44,7 одсто у односу на 2012. годину. Вредност изведених радова у истом периоду умањена је 15,8 процената, а упосленост 29,2 одсто. У односу на преткризни период  индустрија грађевинског материјала је на нивоу трећине продукције.

Други сегмент грађевинарства, нискоградња, превише је постао зависан од државе, пошто је деведесетих изгубио тржишта Русије, Блиског истока и поједина афричка на којима су наши грађевинари деценијама стицали репутацију. Сем малобројних изузетака, као што су „Енергопројект”, „Планум” или „Путеви Ужице”, сви су почишћени са светског тржишта. Без финансијске подршке они нису конкурентни на светском тржишту са кога би уз мало добре воље могли да донесу чист нето девизни прилив између једне и две милијарде евра. Овако у земљу донесу око 500 милиона долара.

Тако су грађевинари, некада доносиоци девиза, углавном спали на локалне подизвођаче послова које финансира држава или међународне банке.

Невоље са државом су што сви нивои власти планирају и започну много више објеката него што могу у уговореном року да финансирају. Грађевинци, у потрази за било каквим послом, на тендерима нуде чак и да сами кредитирају државу као у случају изградње леве траке аутопута Нови  Сад – Суботица или Уб–Лајковац. А после тешком муком наплате свој рад.

Ипак, држава то јест министарства и Коридори Србије су некако све своје обавезе измирили за велике инфраструктурне послове. Али проблем су локалне самоуправе и јавна предузећа која према подацима Уније послодаваца дугују грађевинцима око 400 милиона евра.

Наравно да у таквој ситуацији дугују подизвођачима, произвођачима грађевинског материјала, радницима, што покреће читав ланац неликвидности. Рачуни су већини блокирани довољно дуго да је колапс стална претња.

Да би та предузећа могла да раде морала су да се задужују код банака, а на нашем финансијском тржишту цена новца ја бар два и по пута виша него што се задужује инострана конкуренција у својим матичним државама.

Зоран Ђорђевић, директор консултантске куће „Ју билд”, каже да је већина фирми пропала зато што их воде инжењери, а не професионални менаџери.

– Има ту нешто и у нашем менталитету. Важније им је било да буду како-тако упослени него да им биланси буду позитивни. Тако су их одржавали у животу не желећи да смањују број радника у складу за захтевима тржишта и реалном могућношћу за добијање послова – наводи Ђорђевић.

За наше грађевинце је најгоре што на великим пословима, попут моста код Аге Циганлије или на Дунаву код Бешке, изградњи аутопута Коридора 10, учествују само као подизвођачи, радећи мање захтевне, тиме и мање плаћене послове. Велике послове финансирају стране банке и постављају конкурсне услове такве да наше компаније не могу да их испуне, а тиме на наредним конкурсима наступају са још већим минусом у референцама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.