Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Веља није српски Шојгу

Велимир Илић: Ја сам тамо где треба да будем, где ме народ позива и где сам се са премијером Вучићем договорио да идем (Фото Танјуг)

Ако нисте пријатељ на „Фејсбуку” са председником општине Параћин Сашом Пауновићем, сигурно не знате да је министар Велимир Илић протеклог викенда обишао ову општину, која је такође погођена катастрофалним поплавама. Осим Параћинаца, који су данима без воде и струје, мало ко је чуо за Вељин долазак и обећање да помоћ ускоро стиже. Они су, чини се, међу малобројнима који су у данима ванредног стања видели министра задуженог за ванредне ситуације. Или то ипак само тако делује?

Где је Веља? Шта ради српски Сергеј Шојгу када је добар део Србије под водом? Као да је у земљу пропао... Питања и коментари у јавности на тему зашто се Илић нигде не појављује, као да потврђују савремену тезу да ако те нема на телевизији (сад и на друштвеним мрежама) – не постојиш. Јер, министар Илић тврди да је нон-стоп на терену, само да га популарност не занима у овом тренутку.  

„Ја сам тамо где треба да будем, где ме народ позива и где сам се са премијером Вучићем договорио да идем. Решавам проблеме на лицу места. Јуче сам био у Љигу и Милановцу, дан пре тога у Ражњу, Бајиној Башти, Пожеги, Лучанима, за викенд у Праћину, Свилајнцу и осталим местима у том крају. И немам времена да се свакодневно јављам, подносим извештаје и држим конференције за новинаре. А поштено да вам кажем, нисам за то да са собом вучем неке силне екипе. Једини циљ ми је да се посао одради”, сталожено одговара Илић на питање „Политике” где је нестао, очигледно већ навикнут на такве прозивке.

Прозивке нису случајне. Осим што његова функција говори да треба да буде у првим редовима, наш народ је навикао да види Вељу тамо где је гужва. Да гази по води и блату у поплављеном Јаши Томићу, обнавља порушене путеве и мостове у разореној Србији после бомбардовања, гради куће страдале у поплавама и земљотресима... Као да је посустао.

„Мене та врста популарности не интересује. Десет година сам био надлежан за ванредне ситуације у разним владама. Обновили смо 24.000 километара разних путева, стотине мостова. Решавали смо проблеме у Јаши Томићу, Међи, Богдању и Колубарском округу... Не знам шта је сад проблем, зар је битно ко руководи”, пита Илић, који је лидер Нове Србије.

Кад смо добили министра који је задужен за ванредне ситуације, многи су очекивали да ће то бити српска верзија руског колеге Сергеја Шојгуа, кога је и српска јавност добро упознала у улози министра за ванредне ситуације када нам је неколико пута притекао у помоћ. Шојгу, који је сада министар одбране, по истраживањима јавног мњења, најпопуларнији је министар у влади Дмитрија Медведева. Константин Абрамов, председник Сверуског центра за истраживање јавног мњења, објашњава да Шојгу висок рејтинг дугује томе што има „неке особине Бетмена, увек жури да помогне људима”.

Због тога је у својој земљи одликован је за допринос на функцији министра за ванредне ситуације. Ипак, управо се у њиховим функцијама, које на први поглед изгледају исто, крије разлика.

Јер, као што истиче Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности, ми немамо министра за ванредне ситуације, него је Велимир Илић министар без портфеља коме је дато да се бави ванредним ситуацијама. Али, кад су те ситуације у питању, ми имамо Сектор за ванредне ситуације у МУП-у, који је носилац свих активности. Требало би да имамо и цивилну заштиту, али она није до краја устројена. И имамо Војску Србије, чија је мисија да помаже цивилним органима. Постоје штабови на нивоу јединица локалних самоуправа, покрајински и републички штаб за ванредне ситуације... Имамо и уредбу која говори о саставу и начину организовања тих штабова, па је тако министар унутрашњих послова Небојша Стефановић по функцији командант републичког штаба.

„У нашем систему националне безбедности за ванредне ситуације најважнија особа је – министар унутрашњих послова. У тако устројеном систему не постоји нигде никакав министар без портфеља. Он као министар без портфеља заправо од премијера треба да добије конкретне налоге шта треба да ради у ванредним ситуацијама. У тренутној ситуацији, која је била право ванредно стање, где се морало брзо реаговати, просто нико није имао времена да сачека Велимира Илића да се истакне у акцији”, објашњава Драгишић.

Професор не сумња да је Илић деловао на терену онако како се договорио са председником владе Александром Вучићем. А и то каква ће Илићева улога бити у будућности, зна само премијер, који му је доделио то место.

„Сада је премијер преузео на себе највећи део посла. Када је ванредна ситуација проглашена на територији читаве Србије, влада доноси одлуке и она преузима на себе руковођење читавим послом. Командант републичког штаба је министар полиције, али је главни човек ипак премијер. Тако да ту Вучић ни у једном тренутку није прекорачио своја овлашћења. Он је доста користио и свој политички ауторитет, па смо на крају прошли много боље него што смо могли да прођемо, имајући у виду о каквој је катастрофи реч”, закључује Драгишић.

Све је то прихватљиво и министру Илићу, који каже да би било нелогично да неко од министара води све, а да  први човек владе буде посматрач. Овако је, сматра Илић, сваки грађанин схватио да је ситуација крајње озбиљна.

„Најбитније је да премијер својим ауторитетом и координацијом министарстава у овој ситуацији држи све конце у рукама. Он нам даје задатке и сасвим је примерено да први човек владе стане на чело тима у најтежим данима. Касније ће окренути својим пословима, а ово ће оставити министрима да решавају уз подношење извештаја. Али, не треба у овом моменту питати ко шта ради. Раде сви колико могу. Нећемо сви отићи на једно место, чланови владе одлазе на различита места како бисмо обишли читаву Србију”, истиче Илић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.