Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градиће се мостови и путеви на бољем месту

Бујица однела не само пут, већ и све око њега (Фото Ж. Јовановић)

Размере штете катастрофалних поплава, које су претрпела јавна предузећа и њихова инфраструктура, мериће се, вероватно, стотинама милиона евра, а колике ће тачно бити Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре саопштиће до краја маја.

Према првим извештајима са терена оштећено је око 3.500 километара путева, 250 мостова и тридесетак пружних колосека. За потпуну нормализацију саобраћаја на Ибарској магистрали требаће нам месец дана напорног рада, наводе у ресорном министарству.

Толико времена биће потребно и „Железницама Србије” да санирају одрон на делу пруге Београд – Бар, између Лазаревца и Ластре код Ваљева. Код Лајковца је уништена и нова пруга, док шине у Ластри нису мењане од 1975. године.

 – Ситуација је компликована, јер не можемо да приђемо прузи код Ваљева. Такође, седам километара даље према Пожеги имамо још једну сличну ситуацију, а још горе је у Лајковцу, где је 1,5 километар пруге нестало. Не знамо како, али на том месту имамо само голу земљу. У току је израда пројеката и припрема градилишта, након чега ћемо истовремено „напасти” све три проблематичне тачке – навео је Драгољуб Симоновић, директор Железница који процењује да штета на пругама износи око седам милиона евра. Многи међутим страхују да су делови инфраструктуре отишли у неповрат и да ће морати испочетка да се подижу.

То потврђује и Владан Влајковић инжењер Завода за геотехнику у Институту за путеве, који оцењује да ће неки мостови бити порушени, а путеви изграђени на бољем месту. Стручне екипе ће како је рекао Танјугу процењивати да ли је са економског гледишта исплативије санирати или заобићи клизишта која су угрозила саобраћајну инфраструктуру. Осим тога, многи мостови су стари и нису фундирани у земљи на потребној дубини. Они чије је темеље поткопала и оштетила вода мораће да се руше и граде нови.

Како ће бити финансиране ове поправке још није познато. Мада је министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић најавила је да ће средства из Фонда солидарности ЕУ бити усмерена на капиталне пројекте инфраструктуре, енергетике, као и привременог смештаја оних који су изгубили домове, школе и болнице.

Оно што је сасвим извесно јесте да постоји 100 милиона долара које је Светска банка прошле године одобрила за поправку путева и да те паре, када зајам буде ратификован у Скупштини могу да буду пренамењене за обнову путева уништених у поплавама.

Да ли ће одобрени кредити за изградњу коридора 10 и 11 и грађевинске фирме које граде њихове деонице бити преусмерени на обнову поплављених, питали смо све надлежне – министарство, „Коридоре Србије” и „Путеве Србије”. Нико није имао одговор.

Ипак, „Азвирт” из Азербејџана и домаћи „Планум”, који граде аутопут од Љига до Чачака, нису чекали да их неко позове, већ су се сами бацили на поправку Ибарске магистрале и околних путева.

Иако су и сами претрпели штету на свом градилишту, јер им је вода однела део материјала и уништила нешто од онога што раде, свесрдно су притекли у помоћ. Велимир Илић, министар за ванредне ситуације, каже да су уступили машине и своје раднике како би помогли да се санирају последице које су у том крају велике и колико-толико успоставили саобраћај.

Када је реч о обнови кућа Привредна комора Србије процењује да ће бити потребно у просеку између 3.000 и 5.000 евра по објекту.

Виктор Кобјерски, секретар Удружења за грађевинарство у ПКС, рекао је за Танјуг да су највише оштећене старије породичне куће са каратаваном и без бетонских конструкција и да за њихову обнову већ постоји комплетан грађевински материјал.

Што се тиче подних облога и паркета, који ће се највише тражити, за почетак има довољних количина и производиће се колико буде потребно, додао је он. – Сматрам, као инжењер архитектуре, да сви објекти који су били дуже под водом морају комплетно да се реновирају и претпостављам да ће сигурно око 70 одсто њих морати да буде срушено – навео је Кобјерски.

За први удар градње према његовим речима постоје довољне количине грађевинског материјала, а произвођачи и оператива су спремни да се одазову позиву за обнову.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.