понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свеж дах у позоришту

Сцена из представе „Кад су цветале тикве”

Смештена у време друштвених искушења и напетости, радња забрањиване драме „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), настале на основу истоименог романа, доноси сиров одраз друштва спутаног политичком репресијом. Околности ригидних политичких ограничења које Михаиловић у драми фрагментарно исписује, окидач су експлозије трагичних догађања чији је главни актер Љуба Врапче, боксерски шампион и каснији емигрант. Захваљујући вишезначности Михаиловићевог опоро реалистичког, готово бруталистичког комада, чињенице да он садржи зреле политичке, социјалне, мелодрамске, као и поетске нивое значења, представа „Кад су цветале тикве” Београдског драмског позоришта је успела да донесе мноштво и данас актуелних, савремених и универзалних тема.

Како је друштвенополитички сплет околности, које Михаиловић одлучно у драми слика, данас ипак анахрон, не живимо више у тој врсти екстремних политичких санкција, акценат у представи редитеља Бобана Скерлића је дат индивидуалнопородичним темама, питањима кривице, одговорности, освете. А тема политичких забрана у овом сценском тумачењу има смисао дистанцираног еха наше табу прошлости, реконструкције времена строге цензуре уметничких слобода.

Редитељ Бобан Скерлић је Михаиловићев текст поставио монументално, реалистички, суптилно додајући есенцијалне поетске зачине. Изабрана је велика подела, наступа укупно око четрдесет извођача – глумаца, студената, деце. Сцена је импозантно отворена у дубину, често са на њој изводи неколико паралелних призора, што делује грандиозно, али и освежавајуће у нашим театарским условима (препознаје се да је редитељ и филмски аутор). Доследно увођење поетских димензија посебно је битно зато што успоставља значењски дуализам радње, омекшава брутализам догађања, сугерише могућност утехе и проналажења лепоте и у најмрачнијим ћошковима трагичног људског постојања. Та танана поетичност се гради кроз сведен, елегантан дизајн (сценограф Кирил Спасески, костимограф Татјана Радишић), коришћење финих сценских ефеката, између осталог дима и снега, што је још уплетено са нежним звучним планом, минималистичком клавирском музиком композитора Зорана Ерића. Ове поетске наслаге су посебно изражајне у сценама које доносе фантазмагоричну мешавину магловитих сећања и горке стварности.

Игра глумаца је усаглашена, обликована у снижено реалистичком тону. Милош Биковић сведенијим средствима представља душановачког мангупа и боксера Љубу Врапчета, бунтовника и осветника,његова игра је коректна, мада не и ванредна. У улози старијег Љубе, као наратора и коментатора који наступа из будућности, налази се упечатљиви Миша Јанкетић. Његова сценска појава је врло сугестивна за себе, док је на значењском плану битна јер уводи особену носталгију, због временске дистанце коју његова појава успоставља. Укључивање линије будућности на специфичан начин истањује патње садашњости,јер ствара свест о томе да ће трагедије из презента једном бити прошлост.

Из бројног ансамбла који је вешто изградио галерију ликова са душановачке периферије, издвојићемо и непосредну Даницу Ристовски у улози Љупчетове мајке Милинке, Срђана Дедића као скрханог оца Андру, Ању Алач, у лику настрадале сестре Душице, Даниела Сича као брата Владу, Петра Бенчину као благог Драганчета – Љупчетовог колегу боксера, затим Марка Живића у улози немилосрдног душановачког мангупа Столета, стандардно убедљивог Слободана Боду Нинковића као удбаша Перишића, Дејана Матића Мату као његовог послушника, млитавијег Ракића.

Паралелно са констатацијом о успеху најновијег читања утицајног комада „Кад су цветале тикве”, можемо са удвојеном радошћу нагласити постојање узлазне линије у квалитету продукције Београдског драмског позоришта, успостављену у овој сезони на измаку, понајвише са представама „Трпеле” и „Мој син само мало спорије хода”.

Коментари0
0148a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља