Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Закон о раду заштитио зараду за време годишњег одмора и боловања

Купање безбрижније кад се од плате не одбија (Фото Ж. Јовановић)

Ако планирате годишњи одмор у другој половини лета када ће, вероватно, ступити на снагу нови закон о раду, можете да будете спокојни, јер вам плата за време одсуства са посла неће бити смањена. Примићете просек зарада за последња три месеца како, уосталом, одређују актуелни прописи. Исто важи и за раднике на боловању. У случају болести следује им 65 одсто просека за последња три месеца, колико иначе и сада примају док одсуствују са посла.

То је кључни заокрет у новој верзији закона о раду у односу на предлог бившег министра привреде Саше Радуловића који се залагао да радници за време одмора и боловања приме само тромесечни просек основне зараде увећане за минули рад. То је подразумевало да у обрачун примања за време одмора или боловања не би улазио топли оброк, маркица за превоз, ноћни рад, рад за време празника, регрес, бонуси, 13. плата. Подсећамо, према том предлогу који очигледно према изјавама и ресорног министра и синдикалаца није прошао у новом постизборном односу снага, радник би док је на одмору примио мању зараду за 10 до 15 одсто. Конкретно то би било око 2.000 динара мање за онога ко прима минималац или око  7.000 динара мање за хирурга. Према том предлогу закона о раду за боловања, накнаду у случају смрти чланова породице, рођење детета или принудног одмора због недостатка посла, запослени би добијали  2.000 до 2.500 динара мање него до сада.

Да се од овог умањења, које се налазило у претходној верзији закона министарства за рад, запошљавање и социјална и борачка питања (од пре месец дана) коначно одустало потврдио је јуче и сам министар Александар Вулин.

– Неће бити смањења зарада, овај закон није прављен да радници мање зарађују – рекао је Вулин гостујући на РТС-у.

Иако је на овај начин учињен уступак синдикатима Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије каже да ће смањења примања ипак бити само на другој страни.

– Умањене су накнаде за рад по сменама. Минули рад се исплаћује само код последњег послодавца што је ипак смањење плате од 10 до 15 одсто. Осим тога приликом пензионисања следују им две уместо три просечне зараде – каже Михајловић.

То значи да је ипак прихваћен Радуловићев предлог да се укине минули рад за све године радног стажа и да се он обрачунава само за године проведене код последњег послодавца. Задржана је стара стопа обрачуна за минули рад од 0,4 одсто. То значи да ако неко има укупно 24 године радног стажа и ако је 20 година провео код првог, а четири године код другог послодавца следује му умањење од осам одсто на уговорену суму. На плату од 60.000 динара то значи смањење од 4.800 динара.

Радуловић је минули рад доживљавао као социјалистичку творевину, а не европску тековину која не постоји готово  нигде у свету. То што ову привилегију имају Словенија и Хрватска, бивши министар привреде је објаснио да су и то системи слични нашем, којима економија не иде добро.

Иако синдикатима Вулинов закон исувише личи на Радуловићев, а послодавцима на пропис који се сувише бави социјалом и једни и други су начинили одређене уступке.

Синдикати су попустили пред захтевом  послодаваца да се радницима који постану технолошки вишак исплаћују отпремнине само за време проведено код последњег послодавца, а не цео радни стаж што је и стајало у радној верзији Радуловићевог закона.

Тај закон је требало да буде усвојен у децембру прошле године, али је повучен на дораду због захтева синдиката и оцене да је писан за потребе послодаваца, после чега је тадашњи министар привреде поднео оставку.

Ипак и послодавци су направили неке уступке. Конкретно око рада на одређено време они су тражили да траје три године, синдикати од шест месеци до годину дана. Нашли су се на средини – рад на одређено време моћи ће да траје најдуже 24 месеца.

Министар Вулин јуче је рекао да је у погледу Закона о раду постигнута сагласност у 90 одсто ствари, а да није остварена суштинска сагласност о два питања, где би „држава требало да пресече”.

Синдикати се не слажу да не буде проширеног дејства колективног уговора, што послодавци ултимативно захтевају, рекао је Вулин за РТС наводећи једну од спорних тачака и додао да би „држава требало да пресече у корист и једних и других”.

На то Зоран Михајловић каже да они неће одустати од проширеног дејства колективног уговора, који би се односио на гранске делатности. Другим речима, они траже да ако министар потпише колективни уговор, на пример за грађевинарство, да се он односи на све који се баве овом делатношћу били они чланови синдиката или не. Јер, верују да ако не буде проширеног дејства колективног уговора неће бити ни социјалног дијалога.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, каже да је неприхватљиво да оно што договори једно удружење важи за целу једну привредну грану, јер мање фирме то не могу да испуне. Њему нови закон о раду делује као измењена верзија закона из 2005. године, који се више бави социјалним питањима, а мање суштином.

– Није на послодавцу да се бави социјалом. Очекивали смо да нови закон уважи реалност и правила која важе у Европској унији – наводи Атанацковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.