субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слагање џакова

Почело је разведравање након вечери у којој је била регрутација за Шабац. Спустио сам се до обале у Београду, и почео да слажем џакове са неким момцима и радницима јавног комуналног.

Омладина је помагала не толико да би се од нечега одбранила, колико да би у нечему важном конструктивно учествовала. Вода никада није дошла ни близу у Савамали, а младе права борба тек чека... праву борбу, бојим се, већ губе.

Међу волонтерима на том бедему било је оних који су дошли из осећаја дужности, солидарности. Такви су отишли у Шабац опремљени кабаницама, чизмама, резервном одећом. Они су желели да буду ангажовани, активни, да воде. Могуће је и да је латентно била присутна жеља да се коначно догоди покрет, да се колективно иде ка заједничком циљу.

Ту се слика компликује, јер постоје они који учествују са жалом за радним акцијама, они који каналишу бес према друштву, они који су наивно потрчали на Вучићев театралан позив, а пуно је оних који не знају шта ће са собом, па их је поплава мотивисала да се коначно пробуде са конкретним задатком.

Џакове су ређали момци са тетоважама на листовима, који су сад могли корисно да буду упослени уместо одласка у теретану. Такви су отишли и у Шабац са чудном радошћу што се десила катастрофа, јер је са неба пала обавеза важнија од оних које не испуњавају већ годинама, око којих им звоцају родитељи. За разлику од опремљених, они су отишли у тренеркама и патикама.

Било је и оних у маскирној одећи, са кубанкама и петокракама. Ту сам и научио како се слажу вреће. Онда су се, после неколико сати нашег физикалисања, паркирала кола из којих је изашла функционерка са неким својим дежмекастим партнером. Фотографисали су се поред врећа, намештали, кезили за „Фејсбук”.

На једном делу није било најлона, па су људи стајали и чекали док се неки момак није сетио да просто тражи најлон од надређених. Један пандур је грицкао семенке и као да се једва одлучио где треба наставити градњу. Неки су се гурали да учествују, неретко више због себе него због заједничког пројекта, а опет, други су пили пиво.

Онда сам отишао у Обреновац. Стигли смо у неку књижару у центру, па су нам рекли да би требало да изађемо јер може да се сруши. Отишли смо на друго место. Тада смо чули да постоји могућност разбољевања. Имали смо неку бедну опрему, а Кинези поред су прали у оној загађеној водурини своје артикле које ће, не би ме чудило, после продавати.

Један момак се посекао, али је наставио да ради у муљу. У маси човек лако може да се осети као да не испуњава своју улогу, да је гори, па онда наставља прилично ирационално. Танка је линија између солидарности и стада. Неколико сати касније видео сам неког надлежног да изјављује како не би требало да се улази у град због могућности ширења епидемије.

У прихватним центрима многи су ширили добар осећај преданости заједници, трчали од једног објекта до другог, а други су били послати од стране својих партија, били су арогантни и груби. Дакле, прича о солидарности омладине је тачна, али није потпуна.

Пријатељи су ми рекли да не би требало да се бавим тиме и да имам важнија посла. После наступа у Немачкој, мој кратки филм се овог месеца приказује на фестивалу у Москви, није ли то конкретан рад за нашу земљу? Није, јер ми нисмо друштво у којем је довољно да свако ради свој посао. Доведени смо у ово стање баш зато што одговорни нису обавили своје задатке.

Неочишћени канали и материјално стање војске су само очигледне манифестације. Ми смо перманентно у ванредном стању, а ја сам реаговао готово инстинктом преживљавања колектива, јер се распадамо економски, биолошки, а и еколошки. Оживљавање је могуће само ако способна, добро организована омладина спроведе радикалне промене.

Да ли вам делује да ће министарство просвете оспособити такве генерације? Да ли вам се чини да је бескрајан низ политичких полтрона и људских медиокритета, који ће се у ванредној ситуацији фотографисати док неко истовремено ради и свој и њихов посао?

Није нас поплавила вода, поплавили су нас неспособни са сумњивом савешћу, још сумњивијим дипломама и биографијама. У тој поплави утопљено је и дави се много више добрих људи. Ко ће им донети појас за спасавање?

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк

Коментари0
d84df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља