Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта би Фирга данас рекао

Краљево – Шта би било да је неки ђак, рецимо почетком седамдесетих, ударио шамар директору краљевачке гимназије, чувеном Драгољубу Јововићу Фирги? Незамисливо, рекли би тадашњи ђаци а данас средовечни људи. Ко зна да ли би и где школовање наставио, не би било лако ни његовим професорима, ни родитељима, брујала би јавност о томе. А недавно, један ђак, још малолетан, пљуснуо је шамар усред школе Мирославу Видићу садашњем директору гимназије у Краљеву. И, такорећи, ништа. У колективу је, истина, било краткотрајног узбуђења, предлога да се пише петиција против претеране заштите малолетника и малолетничког насиља, па се одустало. Имају професори преча посла.

А ми смо, о том случају, најпре упитали Жарка Милосављевића, начелника одељења Министарства просвете.

„Не знам, нисам чуо, није ми се директор жалио. А, баш је требало“, вели Милосављевић.

У овдашњој Полицијској управи, тек на писмени захтев, добијамо потврду да се тај случај догодио, да је све пријављено надлежном тужилаштву, па ће уследити детаљнији полицијски извештај. У Основном тужилаштву кажу да су са догађајем упознати, али је предмет пребачен колегама у Више јавно тужилаштво, јер је у питању малолетник. Виши јавни тужилац Милош Бзенић, на наше интересовање, о томе укратко рече: „Не, не ништа. Сходно прописима, у питању је малолетник“.

Добро, нисмо ни хтели у новинама све, име и презиме, ко су и шта су му родитељи, нисмо желели да стварамо притисак који би, како би стручњаци рекли, негативно утицао на каснији развој малолетника. Али, хтели смо да сазнамо шта се чини у смислу успостављања „граница“ преко којих малолетник, што мора схватити, не може у даљем одрастању и стварању идентитета заснованог на насиљу. Те, шта се чини да он не буде узоран пример другој деци. Питали смо и самог Мирослава Видића, који нам је рекао како је тог дана у ходнику затекао четворо ђака, два дечака и две девојчице. Седели су на степеницама за време часа. Пошто су му лажно тврдили да професор није дошао, прича даље Видић, „повео сам једног дечака у канцеларију да бих утврдио који предмет, који професор. Али, он се на прагу осврнуо и ударио ми шамар. Одлетеле су ми наочаре. Онда су побегли и на улици и испод мог прозора победоносно врискали, скакали. Позвао сам полицију која је, истина, одмах дошла. За овог дечака сам чуо да је из овдашње Шумарске школе. Иначе, ја се залажем да поред видео-надзора школе ангажују и обезбеђење, јер много је школа и деце на једног школског полицајца“.

Видић признаје да се „није жалио“ начелству за просвету, а у Шумарској школи директор Зоран Николић каже „да тај ђак више и није ђак ове Шумарске школе“. Ту дознајемо да се сам исписао и уписао ванредно у Тутину. Тамо ће, познато је, до дипломе лакше и брже доћи.

У оквиру школског система нема никакве мере за малолетног прекршиоца, родитељи се бар у школама за случај нису ни занимали а нећемо сазнати ни шта ће предузети правосудни органи, јер – у питању је малолетни деликвент. Само смо у Центру за социјални рад дознали да је, нажалост, у порасту малолетничка деликвенција, да посебно забрињава број дела код једног учиниоца и да су они све млађи.

Нисмо, наравно за казне у смислу репресије. Није тога било ни када је поменути Фирга „директоровао“, као ни други директори после њега, све до деведесетих. Али, била су јасна правила игре и за ђаке и за професоре. Може бити да је, понекад, било и превише „строгоће“ да су појединци остали ускраћени за понеки безазлени ђачки несташлук, али су, тих година, свршени средњошколци из Краљева, из већине овдашњих школа а тек из Гимназије „једном ногом” били на факултетима Београдског универзитета.

Након тога почело је урушавање система вредности у друштву, родитељи су постали презаузети, професори немотивисани, па је кренуло и урушавање школства које ево траје већ две деценије. Није, дакле, ни за чуђење што актуелни министар просвете недавно рече да ће три деценије трајати реформа нашег школства, таман колико и пропадање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.