Грађани све теже враћају кредите

Грађани нису више најбољи дужници банкама, јер подаци показују да све више њих има проблема с враћањем кредита. Удео проблематичних кредита у маси зајмова достигао је девет одсто што значи да је под знаком питања враћање готово пола милијарде евра од готово 5,5 милијарди евра кредита који су у отплати.

Да ли је само криза разлог што су грађани „клецнули” у испуњавању својих обавеза или банке нису биле довољно опрезне приликом бирања коме ће кредит да одобре? Народна банка Србије више изричито не прописује критеријуме за кредитну способност физичких лица, већ је то препустила одлуци самих банака.

Пјер Боск, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, каже да кредитну политику у свакој банци спроводи одељење за процену ризика. Упркос кризи, ризику и релативној макроекономској нестабилности, као и скупим изворима новца у иностранству, ова банка није пооштравала услове за одобравање кредита својим клијентима.

– Одобравамо их на исти начин као и до сада, што значи да се кредитни производи одобравају на основу анализе свих фактора релевантних за способност клијента да сервисира преузете обавезе, као што су висина зараде, дужина радног стажа, бонитет клијента, висина примања, објаснио је Боск.

Он додаје да се они, приликом разматрања захтева клијената воде принципима своје пословне и политике ризика и да кредите одобравају не на бази колатерала (обезбеђења), већ реалних прихода клијента. 

– Сматрам да је такав приступ добар и за банку и за саме клијенте, а повременим промотивним снижавањем каматних стопа за зајмове, желимо да изађемо у сусрет том сегменту и зајмове учинимо доступнијим, рекао је Боск.

У овој банци кажу и да немају проблема са отплатом кредита код физичких лица, јер су грађани, по правилу, најуредније платише. Истовремено, повремени мали проблеми који се јављају у отплати брзо се решавају, што говори у прилог чињеници да банка води конзервативну кредитну политику.

– Један од кључних показатеља сталне подршке коју банка пружа својим клијентима огледа се у снажном расту бруто кредита од преко 155 милиона евра у 2013. На нивоу од укупно 584 милиона евра вредности кредитног портфеља, то представља повећање од 36 одсто у односу на 2012, што се одражава и на тржишно учешће банке, које је порасло на 9,44 одсто – каже овај банкар.

Владан Вилотијевић, директор Развоја у сектору за становништво Еуробанк ЕФГ каже да је до сада пракса показала да клијенти ове банке редовно измирују своје обавезе. Када су грађани у питању, више од 98 одсто дужника редовно враћа стамбене кредите, док је код кеш и потрошачких кредита овај проценат око 95 одсто. Што се тиче правних лица, ситуација је доста добра код великих, малих и средњих предузећа, док микро фирме и предузетници још увек имају потешкоћа.

– Проблем ненаплативих зајмова у овом тренутку један је од најозбиљнијих изазова са којим се суочавају банке у Србији, али и велики проблем за економију у целини. Банкама није циљ да у билансима држе обезвређене и ненаплативе кредите, нити да клијенте гурају у још дубље проблеме, већ да им помогну да превазиђу потешкоће у којима су се нашли. У ситуацијама када се наши клијенти суоче са проблемима у отплати кредита покушавамо да пронађемо најбоље могуће решење за обе стране. Радимо реструктурирање кредита, уколико за то постоје објективни разлози (на пример губитак посла, смртни случај), где клијенту излазимо у сусрет, продужењем рока, увођењем грејс периода у којем клијент плаћа само камату, а главница мирује и слично – каже Вилотијевић.

Он додаје да постоји један број клијената који и након свих алтернатива које им банка понуди, и даље, из искључиво оправданих разлога, не измирују своје месечне обавезе. То је случај када кредит доспева у целокупном износу на наплату. Уколико дође до договора између банке и клијента, ради се вансудско поравнање, без трошкова обраде за клијенте, где се направи договор о динамици отплате кредита. Клијент је тада обавезан да исплаћује договорени месечни износ. 

Љиљана Милошевић, заменик директора Сектора послова са становништвом Комерцијалне банке каже да се приликом анализе кредитне способности клијената, банка руководи прописима НБС, који дефинишу основ за анализу кредитне способности физичких лица, али и да сагледавају низ показатеља.