Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слобода – у медијима и око медија

У књигама, уставима и законима, конвенцијама о слободи као водећој вредности друштвеног и индивидуалног живота нема се више шта додати. Њене муке настају када се нађе у жрвњу политичке и друштвене стварности и када се увери да је од слова до дела много предела.

Издвојимо два стална проблема теоријске и практичне природе – 1) где су границе индивидуалне и групне слободе и 2) како спречити да се слобода не користи као покриће за промовисање страшних облика егоизма и нихилизма. Одговор на прво питање остављамо филозофским расправама, али није на одмет подсетити учеснике дебате на реченицу једног јунака из романа Зли дуси да „апсолутна слобода води у апсолутну тиранију”. Говор о слободи морао би да обрати пажњу и на последице апсолутизације ове вредности.

За српске прилике важнија је расправа о другом проблему – не о слободи апстрактно већ о практичној слободи, и то слободи медија. За унутрашње и спољашње чуваре српских медијских слобода ово је џокер-тема. Као она карта која може да замени било коју другу у игри за округлим столом, под јарким светлом сијалице, тако наши чувари слободе, када треба повући уши Србији, дохвате проблеме с медијским слободама, тачније затрубе да су ове слободе угрожене. Очекивано. Између слободе речи и дела много је предела. Увек ће бити мањка слободе. А то треба искористити кад затреба.

Погледајмо ствари изблиза. Форсира се у нашој јавности да је проблем слободе медија у ограничавањима која долазе изван медија. Углавном је то релација државна власт – независни медији. Овај стереотип је толико пустио корен да се проблем слободе медија аутоматски пребацује на власт у држави. Као и сваки други ванискуствени образац мишљења тако и овај олако прелази друга ограничења као што су власништво, домаће и инострано, личност новинара, уређивачка политика, маркетиншки послови привредних организација. Нема никакве сумње да сви ови друштвени актери снажно утичу на слободу медијског изражавања у Србији баш као и у другим демократским државама. Овим се хоће рећи да мрежу око практичне слободе медија плету разне интересне организације и појединци.

Позив да се „поштују слобода медија и да се дозволи новинарима да постављају питања” властима који долази изнутра и споља, ваља испитати са још једног становишта. Слобода медија? Шта то заправо значи? Да ли то треба разумети као слободу за оне који своју делатност обављају у медију или и за оне који користе медијске производе, дакле публику. Овде се некако уврежило мишљење да слобода медија важи само за оне који раде у медијима, односно за новинаре.

Зашто је важно да ову ствар распетљамо? Ако је слобода медија само за медије онда ова вредност има инструментални карактер. Они у медију могу слободу да користе на десет различитих (не)критичких начина – од истине, објективности, етичности до лажи, увреда, мржње. Јединствена је прилика запослених у медијима да користе ово средство на начин своје слободе. У том случају морамо да одговоримо на питање – а шта је са онима изван медија, читаоцима и гледаоцима. Где је њихова слобода критике медија? Ту смо, дакле. Критика медија је критика имена и презимена новинара који слободу професије користи за јавно изражавање свог виђења ствари о којој извештава. То виђење може да критикује особа или установа изван медија. Ако се то деси није реч о критици медија већ о једном гледишту које је пласирано штампаним или електронским средствима. Исто то важи и када је реч о представницима државне власти.

Ако запослени у медију изрази неистину или клевету на рачун представника власти, све с позивањем на слободу мишљења, ту исту слободу може да користи и представник власти да упути своју критику речи запосленог у медију. То би неки дочекали као угрожавање медијских слобода. Опет замена теза. Било би угрожавање слобода ако би се законом уредила ова врста зависности медија. Али ако запослени у медију користе слободу да изнесу виђење ствари на свој начин, исту слободу могу да користе и представници власти да би одбранили своје виђење ствари. И онима у медијима и онима изван медија припада једнако право на заштиту личног достојанства и утврђивање истинитости, а том праву служи слобода.

Социолог, научни саветник

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.