Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

БИП точи пиво и без државне помоћи

Београдска индустрија пива (БИП) до краја ове године требало би да изађе из програма реструктуирања и да самостално наступи на тржишту. Четири године након што је држава раскинула штетни уговор о приватизацији због којег је ова фирма остала у вишемилионским дуговима и без дела имовине ово предузеће неће зависити од помоћи из републичке касе.

– Обавезе смо већ почели да измирујемо без субвенција из буџета или фондова из којих се финансирају друга предузећа у сличној ситуацији. То нам даје за право да у 2014, када обележавамо 175 година од оснивања БИП-а, учинимо последњи корак ка изласку из реструктуирања. Успели смо да обновимо производњу. Сада наше пиво заузима четири одсто српског тржишта и при томе поново извозимо, али то не значи да још не осећамо последице катастрофалне приватизације – истиче Миливоје Драганић, генерални директор БИП-а.

По речима првог човека највеће пиваре у државном власништву у Србији, штета коју је шведско-литвански конзорцијум нанео откад је преузео ову индустрију после приватизације 2007. јесте „и материјална и морална”.

– Однели су део опреме и затворили две наше фабрике у Крњачи и Чачку. Спорови се још воде, и то не само између БИП-а и приватних инвеститора, већ и по основу тада склапаних међудржавних уговора. Тек када се тај процес заврши, знаћемо да ли нашој пивари та штета може да буде надокнађена – наводи Драганић.

БИП-а данас запошљава 540 радника, плате и доприноси се редовно исплаћују и нема запосленог коме је стаж неповезан.

– Имамо вишак од око 90 радника и они редовно примају плате, али већ четири или пет година они немају шта да раде. Пре свега јер су погони у Крњачи и Чачку затворени – додаје Драганић.

Представници београдске пиваре јуче су са новинарима обишли постројења тог предузећа код Мостарске петље. БИП је једина пивара у Србији која у саставу своје фабрике има и сладару. Она је подигнута још 1965. године, а сада је обновљена и оспособљена да ради.

– Зато нисмо принуђени да слад довозимо са стране, већ можемо да заокружимо цео процес стварања пива на једној локацији, од самог почетка. То је један од услова да се придржавамо наше традиционалне рецептуре – подвукли су у БИП-у.

Н. Белић

-----------------------------------------------------------

Производња:

80 одсто пиво

10 одсто руски квас

  5 одсто сокови

  5 одсто сирће

-----------------------------------------------------------

Четвртина бивше Југославије пила београдско пиво

Претечу БИП-а основао је 1839. године Чех Вајнхапал, млинарски стручњак из Сремске Митровице који је покренуо прву мануфактурну варионицу за кување „сока од јечма”. Тиме је почела и историја престоничког пиварства, а следећи битан догађај јесте изградња комплекса код данашњег „Мостара”, завршена 1880. Власник тог погона до смрти 1937. године био је Ђорђе Вајферт, а потом је посао наследио његов сестрић Фернанд Гамберг.

Пивара је оштећивана у оба светска рата, али је била и обнављана, па је тако већ 1945. на овом месту прорадила фабрика „Седми јули”. Најзад, раднички савети „Седмог јула”, „Пиваре Београд” (Бајлонијева пивара) и предузећа „Безалко” ујединили су се 23. јануара 1963. и основали Београдску индустрију пива и безалкохолних пића – БИП.

Златним добом пиваре сматрају се седамдесете године прошлог века, поготово када су средином те деценије премашени сви рекорди у производњи – у једној години скувано је чак милион и по хектолитара пива. БИП је заузимао више од четвртине тржишта „сока од јечма” целе заједничке државе. Набављена је и најсавременија опрема, на шта још подсећа једна „Сименсова” командна табла у варионици, какву је, како запослени данас воле да кажу, у то време имала још само америчка НАСА.

Са нестанком СФРЈ дошли су и проблеми, нарочито 1997. када се у БИП-у десио пожар. Јавни тендер за продају фабрике 2004. је пропао, а 2007. ју је купио шведско-литвански конзорцијум.

-----------------------------------------------------------

Судска битка за заложени жиг предузећа

БИП је 2007. припао конзорцијуму литванске „Алите” и шведског инвестиционог фонда „United Nordic Beverages”, када су за 21,4 милиона евра постали власници 52 одсто предузећа. По уговору су били обавезни да уложе још 5,1 милиона евра, али то никад није учињено. Због тога и због неспровођења откупа преосталих акција, неплаћања пореза и располагања имовином супротно одредбама уговора, држава је раскинула приватизацију. Страни конзорцијум заложио је чак и славни жиг БИП-а, и то за кредит од 1,1 милион евра. Банка је касније продала ова потраживања, али је држава тужила директора који је заложио грб, јер је то учинио без знања управног одбора.

– Тај спор је још у току – каже садашњи директор БИП- а Миливоје Драганић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.