Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Са операционог за радни сто

Све краћи опоравак: интензивна нега

Уместо да због инфаркта, високог притиска или тумора буду на дужем боловању, све више наших суграђана, жури да се врати на посао. Из године у годину смањује се број онихкоји се одлучују за боловање које плаћа држава, односно Републички фонд здравственог осигурања (РФЗО). За годину дана тај број је смањен за 773 особе. Према подацима Мирјане Маринковић, заменице директора ИТ сектора Фонда, током 2013. године на боловању је било 76.700 осигураника, а у истом периоду лане – 77.473.

Само 795 особа које су доживеле акутни инфаркт и 885 оних који болују од високог притиска у целој Србији одлучило се за боловање дуже од 30 дана. И лаицима је јасно да је то мало за Србију у којој  од болести срца и крвних судова сваке године умре око 50.000 људи (по подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”). Према подацима овог института, сваког дана у Србији инфаркт доживи 47 особа, а умре 15 људи. Повишени крвни притисак и акутни инфаркт су тек на седмом, односно 11. месту свих узрока боловања, док су далеко испред њих дијагнозе попут крварења у почетној трудноћи, претећег побачаја и контроле трудноће. На четвртом и петом месту, већ се годинама „одржавају” још две дијагнозе: бол у леђима и ишијас, а следе акутни бронхитис, обична прехлада, депресија…

Новинар, којем су уграђена три стента, на посао је дошао већ после месец дана. Службеница у пошти са „турбаном” на глави, за свој компјутер седа свакога уторка после хемиотерапије. На каси супермаркета касирица ради са руком у гипсу! Али, ово су тек три примера које сам лично видела.

– Људи долазе на посао болесни. Данашња дијагностика и лечење инфаркта омогућава да се неком са инфарктом ефикасно и брзо помогне, али је чињеница да влада тренд брзог повратка на посао. Некада је неко у пуној снази и жели да се што пре врати, али таквих људи је све мање. Много је више оних који су уплашени да због боловања не остану без посла, позиције, функције, јер много је незапослених на бироу – каже за „Политику” др Милена Јауковић, која се бави болестима крвних судова.

„Нема више незаменљивих” – реченица је која је, по докторки Јауковић, пресудно утицала на смањење броја боловања из године у годину.

– Све је то утицало да људи долазе и болесни на посао и у том смислу ми смо постали земља суровог капитализма. Не прети се никоме, али запослени осећају да им над главом стално „виси” податак да се отпушта велики број људи. Имам, рецимо, пацијенткињу са проблемом главобоље. Закажем јој преглед код неколико специјалиста и она не може да напусти посао ни пет минута. Чак не може да добије слободан дан, јер ради код приватника. Питам је – како мисли да се лечи – наводи др Јауковић.

Она упозорава да је за разлику од инфаркта, који натера човека да легне у болницу, висок крвни притисак хронична болест, коју људи често не схватају озбиљно. Склони су да је „вуку” – док им се нешто не догоди!

Кардиолог и директор КБЦ „Звездара”, проф. др Александра Аранђеловић објашњава да су кардиоваскуларне болести у читавом свету у порасту и да су водећи узрок смрти.

– Нажалост, највећи број болесника је из групе радно активног становништва, који, по правилу, избегавају дуже боловање. Разлог за то је умањење личног дохотка током боловања а и то што приватници често санкционишу дужа боловања својих запослених – сматра др Аранђеловић.

Не постоји опште правило када би неко требало да се врати на посао и то зависи од тежине болести.

– После прележаног инфаркта, у просеку, препорука је да се пацијент може после месец дана вратити на посао. Исто је и ако се стент уграђује током срчаног удара. Кад се стент уграђује као планирана процедура и ако је све протекло без компликација, оптимално време за враћање на посао је од два до три дана– наводи др Аранђеловић.

У Србији нико не води јединствену евиденцију краћих боловања, које плаћа послодавац, односно фирма. Ова боловања су много чешћа, али лекари у домовима здравља, једини овлашћени да отворе и продуже ова одсуства, кажу да је и њихов број последњих месеци драстично смањен.

– Озбиљно болесни људи иду на посао. Сналазе се тако што „сецкају” боловање, прекидају га, „убацују” годишњи одмор или раде неколико дана, само да избегну дуго боловање и чекање исплата преко Фонда – примећује др Милица Николић-Урошевић, изабрани лекар у дому здравља „Врачар”.

Професорка др Олга Поповић-Младеновић, специјалиста физикалне медицине запрепашћена је што неке пацијенте мора да моли да иду на боловање, поготову млађе људе!

– Они су толико препаднути да ће због боловања изгубити посао или да ће се нешто лоше десити током њиховог одсуствовања, да је то постало невероватно. Некада се због ишијаса мировало 30 дана, а било на боловању и по шест месеци. То се данас променило, али је ипак потребно да људи мирују – каже др Поповић-Младеновић.

Оливера Поповић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.