Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

До када ћемо плаћати банкарске провизије

Удружење „Ефектива” очекује и прве пресуде против банака које су наплаћивале различите накнаде које нису у складу са законом
www.sxc.hu

 Банке у Србији наплаћују трошак обраде кредитног захтева у просеку 1-2 одсто од одобреног износа.

Да је тај трошак имагинаран показује и јасна рачуница која каже да банка за исти посао, приликом одобравања кредита, клијенту који подиже 10.000 евра наплати, на пример, један одсто или 100 евра накнаде, а оном који подиже 100.000 евра наплати 1.000 евра те провизије, упозоравају из Удружења „Ефектива“ и објашњавају да Законом о облигационим односима овакве накнаде нису ни предвиђене, него је установљено да банка клијенту одобрава одређени износ кредита на који он плаћа уговорену камату без икаквих додатних трошкова или провизија.

Међутим, ово није једина ставка која се грађанима наплаћује мимо прописа. Ту су и провизије за превремену отплату кредита, коју такође у овом удружењу сматрају незаконитим,  јер у истом закону стоји да је корисник, у случају да враћа кредит пре уговореног рока, дужан да банци надокнади насталу штету, уколико је има. 

– Да би наплатила ову надокнаду банка би морала да докаже постојање штете, након чега би исту могла да тражи од клијента. Јасно је да овде штете нема, јер банка новац који је примила по основу превремене отплате кредита, пласира даље и за то наплаћује камату. Законом о заштити корисника финансијских услуга лимитирана је ова провизија на максимално један одсто од остатка дуга, мада у кредитима закљученим пре доношења овог закона та провизија је обрачунавана и до пет одсто од преосталог дуга – каже Дејан Гавриловић, председник удружења „Ефектива“.

Истраживање овог удружења показало је и да су провизије за праћење кредита такође незаконите. Занимљиво је, на пример, да у оквиру исте банке, за исти тип кредита, неким клијентима банка наплаћује тај трошак, а некима не. 

– Остаје нејасно по ком критеријуму банке ово раде. Иначе „Ефектива” је, у оквиру тужби за повећавање редовне камате, подносило тужбе против банака и по основу ових незаконитих накнада, а ускоро очекујемо и прве пресуде”, каже Гавриловић.

Пракса да банке, код давања кредита наплаћују „трошкове обраде позајмице” била је до скоро на снази и у Немачкој, а пошто је стигло на стотине тужби грађана Савезни суд је недавно укинуо банкама право да на овај начин наплаћују услуге, објавио је недавно „Дојче веле“

И на тржишту Немачке су се клијенти суочавали са оваквим проблемима, а трошкови обраде кредита су у немачких банкама износили између један и 3,5 процента од одобреног износа.

– То је заправо на ивици законитости јер ако неко жели и пре рока да врати позајмљени кредит, на тај начин ће уштедети остатак камата које је требао платити, али тај „трошак” је платио обично већ кад је преузимао износ кредита и никад га више неће видети. У пракси је то изгледало да, ако узмете кредит од 1.000 евра а „обрачунски трошкови” су један одсто, онда нећете добити 1.000, него 990 евра – али камате ћете плаћати на 1.000 евра.

Према одлуци највише судске инстанце ове земље, Савезног суда у Карслруеу, овај извор зараде банке би могле скупо „платити“, јер у међувремену има већ на стотине тужби међу којима је и читав низ колективних, пише „Дојче веле”.

Суд је своју одлуку утемељио само на два случаја и образложио је тако да банке наплаћују ову надокнаду као да клијенту нуде неку посебну услугу иако је обрада захтева за кредит нешто што банке ионако раде и према томе немају право за то узимати новац. Зато су и те клаузуле о „обрачунским трошковима” у уговорима о кредиту неважеће и банке морају вратити новац својим корисницима, образложење је одлуке суда у Немачкој.

E. П.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.