Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ватикан је евроскептичан

Владета Јанковић Фото Бета

Односи Србије и Ватикана су коректни, али лишени динамике, сматра професор Владета Јанковић, који је обављао дужност амбасадора наше земље при Светој столици. Он напомиње да се у протеклих неколико деценија много шта променило, а Ватикан главну опасност с разлогом не види више у православљу или протестантизму, већ у општој секуларизацији и милитантном исламу, због чега сматра пожељном општехришћанску солидарност.

– Србија за Римокатоличку цркву више није „terra missionis”, што значи да је Ватикан данас углавном задовољан очувањем и унапређењем положаја локалне католичке заједнице. Од тешње сарадње са Србијом Ватикану је, природно, много важнија лојалност Хрватске: постоје проблеми, не само између хрватске цркве и државе, него и у односима с Римом тамошње Бискупске конференције, екстремнијег дела клера и посебно херцеговачких фрањеваца. Утисак је да се у уступцима које конзервативни кругови у Курији због тога чине Хрватској делом крију корени тешкоћа у нашим односима – каже професор Јанковић.

Односи Србије и Свете столице стагнирају пре свега због постојања подручја где су надлежности цркве и државе тешко раздвојиве, указује наш саговорник. Пре свих, то су канонизација Степинца и питање конкордата, данас ређе помињано, али и даље присутно. Уз то, професор Јанковић подсећа да су у новије време конкордат с Ватиканом склопили Сарајево и Подгорица.

– Најчистији пример за испреплетаност државних и црквених надлежности јесте папина посета. Чврсто је правило да папа не посећује земље из којих, уз позив државне власти, није добио и позив већинске верске заједнице. Има основа за мишљење да став СПЦ према посети највише зависи од става моћне Руске цркве, а то је опет повезано с много компликованијим спорним питањима, као што су примат римског понтифекса или, још више, прозелитизам, гркокатолици и нарочито сукоб интереса у Украјини. Како данас ствари стоје, од папине посете за Србију би било мање користи на спољном плану него штете по унутрашњу стабилност. Најзад, може то неко не сматрати важним, али је чињеница да су приликом посете Бенедикта XVI Великој Британији само трошкови обезбеђења били око 40 милиона фунти. Ватикану је надасве стало да папа буде примљен у Москви, а у евентуалној посети Србији по свој прилици види само корак према том другом, за себе врхунском екуменском циљу – напомиње професор Јанковић.

За нас је важно да се утицај Ватикана на светске послове, колико је то могуће, подудари с државним интересима Србије, истиче наш саговорник, који сматра да ватиканско непризнавање косовске „независности” сигурно утиче на уздржаност многих предоминантно католичких земаља.

– С друге стране, кад је реч о нашем евроинтеграцијском усмерењу, Света столица то у начелу подржава, али је добро бити свестан да је сам Ватикан, због одбијања да се у Уставу Европе помену њени хришћански корени, као и због либералних кретања у питањима абортуса, еутаназије, генетских експеримената, истополних бракова и слично, суштински у многоме евроскептичан – напомиње професор Јанковић.

Ј. Ч.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Ватикан није признао Косово. Да ли је црногорска власт већи католик од папе?

• Зашто папу Франциска зовемо Фрања? Да нисмо већи Хрвати од Хрвата?

• Кажу да папин пут у Србију води преко Јасеновца. Тешко, папамобил би се заглавио у оноликом историјском блату.

• Тешко ће и наш и руски патријарх, чак и васељенски, моћи да спрече да Степинац буде светац. Једино да проба Путин.

• Ватикан се није бунио када смо до 2000. године имали живе свеце.

• Ватикан је после рата изумео „пацовске канале”, а сада нарко-босови то примењују.

• Кад гледа одозго на обе цркве, Христос се осећа као хомо дуплекс.

• Папа Франциско показује извесне симпатије према православљу. И Ватикан, значи, има унутрашње непријатеље.

• Неки задрти Срби су за долазак папе у Србију, али нису за његов повратак.

Драгутин Минић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.