Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сто година црквено-државне дипломатије

Кардинал Мери дел Вал и министар Миленко Веснић (десно)

1914. Потписивање конкордата између Србије и Свете столице:уређена су питања надлежности Свете столице над католичком хијерархијом у Србији, слобода вероисповести, питање црквеног школства, имовине, црквене организације... Конкордат је онемогућио Аустроугарску да се преко старања о католицима меша у унутрашња питања Србије, али није у потпуности заживео, чему је допринео и Први светски рат, у којем је Ватикан стао на страну Аустроугарске.

1937.„Крвава литија”:министар правде Људевит Ауер потписао је у јулу 1935. године Конкордат у Риму који је требало да изгласа Народна скупштина. Српска православна црква, која није консултована, оштро се противила конкордату, а за дан када је заказано гласање у Скупштини, организовано је и молепствије за оздрављење оболелог патријарха Варнаве. У Кнез Михаиловој улици дошло је до сукоба полиције и учесника литије, догађаја познатог као „Крвава литија”. У наелектрисаној атмосфери, Скупштина је усвојила конкордат, а истог дана умро је патријарх Варнава. Влада Милана Стојадиновића на крају је одустала од конкордата.

1941. Састанак папе Пија XII и Анте Павелића:у Ватикану Павелић је примљен као приватно лице, без церемонија које припадају шефу државе. Иако је папа тада одбио да призна Независну Државну Хрватску (НДХ), пријем је наишао на оштре реакције међународне јавности, у југословенској избегличкој влади, британском Министарству спољних послова, америчким дипломатским круговима. Осим подршке Павелићу, између осталог, осуђивало се и папино ћутање о злочинима над цивилима коју су се већ тада дешавали у НДХ.

1946. Суђење загребачком надбискупу Алојзију Степинцу: Степинац је, између осталог, био оптужен да је циркуларним писмом позвао подручно свештенство да подржи НДХ, да је вршио пуну контролу над католичком штампом у току рата и подржавао њену фашистичку политику, да је под претњом смрћу превео у католичанство десетине хиљада Срба, да је током 1945. године позивао стране силе да збаце народну власт и окупирају Југославију. После изрицања пресуде којом је Степинац осуђен на 16 година затвора, папа Пије Дванаести назвао је процес најтужнијим у историји Цркве, а Степинца недужном жртвом и мучеником.

1952. Прекид дипломатских односа СФРЈ и Ватикана:Света столица оптужује југословенске власти за прогон Католичке цркве, прека суђења и убиства свештеника, одузимање црквене имовине, немогућност вршења верских обреда, затварање семинарија, протеривање веронауке из школа... Комунистичке власти одговарају да свештеници морају да буду лојални пре свега својој држави, да не могу да се мешају у политички живот, да неће дозволити никоме да се под плаштом верске слободе бори против револуционарних тековина социјалистичке Југославије. После именовања Степинца за кардинала од стране Ватикана, Танјуг је 18. децембра објавио званично саопштење о прекиду дипломатских односа Југославије с Ватиканом.

1966. Потписивање Протокола између Свете столице и владе СФРЈ:јављају се мирољубивији тонови с обе стране и међусобна жеља за сарадњом. Папа Павле VI и Јосип Броз Тито размењују дипломатске поруке, долази до првих посета високих представника југословенске државе и Ватикана. Дипломатски односи поново се успостављају 1970. године, а наредне године Тито се састаје с папом Павлом VI у Ватикану.

1992. Ватикан признаје независност Хрватске и Словеније:патријарх српски Павле у писму папи Јовану Павлу IIнагласио је да је поглавар Римокатоличке цркве први признао независност Хрватске и Словеније, додао да нема ништа против тога, али се чуди што то право није признао и Србима који су живели у Крајини.

2010. Најава папине посете Србији:патријарх српски Иринеј изјавио је да ће на обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу бити позвани поглавари свих хришћанских цркава, укључујући и папу, додајући да је неопходан дијалог источне и западне цркве. У Ватикану поздрављају такву најаву. До посете ипак не долази после папине посете Хрватској и поклоњења Степинчевом гробу, као и незваничне интервенције Руске православне цркве.

2014. Писмо СПЦ поводом канонизације Степинца: из Ватикана је најављено да ће кардинал Алојзије Степинац бити проглашен светим до краја године, а неки хрватски извори у Ватикану саопштавају да ће то бити у октобру. Светој столици став Српске цркве према „контроверзном” кардиналу преноси васељенски патријарх Вартоломеј, а преко министра спољних послова Ватикана СПЦ писмом упућује папи Фрањи своје званично мишљење о канонизацији. У посебном писму, поглавару Римокатоличке цркве обраћа се и председник Србије Томислав Николић, који је изразио жељу да се заједничком мудрошћу не начини никакав потез који би било кога увредио, поготово у вези с односом према историји, Другом светском рату и улози Алојзија Степинца у њему.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.