Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тешко могу да разумем фокусирање на Алојзија Степинца

Надбискуп Доминик Мамберти, секретар Свете столице за односе са државама (у дипломатском значењу: министар спољних послова Светестолице – Ватикана),боравио је од 27. јуна до 1. јула 2014. у Србији.

Као министар спољних пословаСветестолице, надбискуп Мамберти имао је разговоре с највишим државним представницима Републике Србије. С другестране, као великодостојникКатоличке цркве, он је посетио и католике у Србији, а сусрео се и с највишим представницима Српске православне цркве.

Ниједна црква или вера није имуна на историјски контекст, друштвено-политичке промене и догађаје у којима живи и делује.Однос Свете столице или Ватикана и Српске православне цркве треба свакако посматрати и оцењивати према овом начелу.

Овај однос је на просторима бивше Југославије оптерећен догађајима из периода Другог светског рата, каои свим што се догодило за време распада бивше Југославије од 1991. до 1995. године.

За време посете надбискупа Мамбертија разговарало се и о тим темама, каоио могућој канонизацији (проглашењу светим) кардинала Алојзија Степинца.

Као члану делегације Свете столице, било ми једраго да чујем да се о свему томе разговарало отворено, и то у доброј атмосфери. Обе стране су изнеле своја мишљења и о догађајима изДругог светског рата и о питањима везаним за кардинала Алојзија Степинца.

На иницијативу Српске православне цркве,надбискуп Мамбертије у име папе Фрање позвао његову светост патријарха српског Иринеја и чланове Светог Синода да посете Рим и римског бискупа. У оквиру тог сусрета свакако ће бити могућностида се наставе разговории на ову тему.

Надбискуп Мамберти поменуo је чињеницу да беатификација кардинала Степинца (1998. године) није изазвала реакције Српске православне цркве. Споменуо је и став Бискупске конференције Хрватске, која је већ деведесетих година прошлог века изразила своје жаљење и осуду догађаја из времена Другог светског рата и злочина почињених за време распада бивше Југославије.

Као католик у Србији тешко могу да разумем фокусирање и пројекцију догађаја из Другог светског рата и личност Алојзија Степинца на однос Католичке цркве и Српске православне цркве у нашој држави. Ако знамо да се после распада бивше Југославије број католика у новонасталој Републици Србији смањио на само 5 одстоод укупног становништва, а међу католицима већину чинеМађари (и то више од 60 одсто), проблем око кардинала Степинца (у било ком светлу) сигурно није од највећег значаја. Католици на терену данашње Србије имали су друге проблеме и за време Другог Светског рата и после тога.

Што се тиче посете папе Фрање Србији, ту су направљени велики помаци у позитивном правцу. Председник Србије господин Николић позвао је светог оца Фрању да посети нашу државу. Мислим да до ове посете свакако може доћи, ако знамо да су Света столица и папа Фрања један од најјачих политичких узрочника, који се залажу за потпуну интеграцију Републике Србије у Европску унију. Предуслови његовог доласка могу се решити за време посете његове светости патријарха Иринеја и чланова Светог Синода Риму, ако до те посете дође. Политичке власти у Србији отворене су за могућност такве посете.

За мене је важно да још једномподвучем да би на однос Католичке цркве и Српске православне цркве у Републици Србији веома добро утицала промена неких акцената. У Републици Србији католички свет постоји на релацији Ђевђелија–Београд–Хоргош, а не на релацији Београд–Загреб–Љубљана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.