На данашњи дан рођен геније који је изменио свет -Тесла

БЕОГРАД - Амерички научник и проналазач српског порекла Никола Тесла, један од највећих умова у историји, рођен је на данашњи дан 1856. године у Смиљану, у тадашњој Хабсбуршкој монархији, заправо данашњој Хрватској, као син сеоског православног свештеника.

Иако је студирао електротехнику, никада је није завршио, међутим његовим изумима у много чему постављен је правац научно-техничког развоја човечанства у 20. веку.

Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инсистирао на претварању једносмерне струје у наизменичну. Овај научник је највише допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

Чувени проналазач је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као „Теслин трансформатор”, трансформатор без језгра, Теслину завојницу, или Теслин калем.

Средином 1882. године одлази у Париз, а 1883. године из Париза прелази у Стразбур где је направио први прототип индукционог мотора.

Године 1884. одлази у Сједињене Америчке Државе, где остаје до смрти. Почиње да ради у Едисоновој компанији, коју напушта већ 1885. године и оснива сопствену компанију - „Tesla Arc & Light Co.” Почиње да прави прве моторе и генераторе наизменичних полифазних струја.

Од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера. Одмах потом Компанија Вестингхаус откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

У Питсбургу (1888-1889) са инжењерима Компаније Вестингхаус ради на практичној реализацији својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.

Централа је комерцијално отворена 15. новембра 1896. године пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од светских чуда тога доба.

Следећу велику област његових истраживања чине наизменичне струје високих фреквенција и њихово дејство.

Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да поседује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.

Један је од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, колена и лакта. Први је истраживач који је указао на веома штетно дејство рендгенских зрака на организам при сувише дугом излагању зрачењу.

Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Без изума Тесле, једног од најпознатијих научника света, савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед.

По њему је једна јединица међународног „СИ” система добила назив - мера за магнетну индукцију „тесла”.

Овај свет напустио је у јеку Другог светског рата на самом почетку 1943. године. Сахрањен је 12. јануара на њујоршком гробљу, после опела служеног у српској катедралној (саборној) цркви светог Јована Богослова на Менхетну.

---------------------------

Николић: Теслину заоставштину чувати са поносом

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић, поводом годишњице рођења Николе Тесле, истакао је данас да достигнућа Тесле представљају заоставштину коју Србија са поносом треба да чува и несебично дели са читавим човечанством.

Николић је, у разговарао са извршном директорком Теслине научне фондације Марином Швабић, поновио изразе захвалности поводом уручене Теслине награде и рекао да је Никола Тесла био човек будућности, човек кога будуће генерације не могу и не смеју да забораве.

Марина Швабић се у име Теслине научне фондације захвалила председнику Николићу на личном доприносу да се очува успомена на живот и дело истакнутог научника, генијалног проналазача Николе Тесле, саопштила је Прес служба председника републике.

Теслина научна фондација из Америке је, у јануару ове године, годишњу награду „У духу Тесле” за 2013. годину доделила председнику Николићу за покровитељство и лични допринос поставке Теслиног споменика на простору Варденклиф лабораторије у Њујорку.