Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слепи за боје

Приликом своје посете Србији г. Барозо је донео веома занимљиву евалуацију до сада урађеног и онога што се од Београда још очекује. Папир на коме су области у којима смо успешни обојене зелено, жуте су области где има проблема, а петобласти је црвено јер је у њима стање лоше. Област заштите животне средине је „нека посебна црвена“,што је премијер Вучић прокоментарисао са „Ту као да смо све гађали наопачке (!). Не знам како се та боја зове. Ја се у боје не разумем,али има много да се ради...“

Мени је комуникација преко „бојанке“ охрабрујући знак да ЕУ озбиљно ради на нашем прикључењу и да жели да избегне сваки неспоразум у тумачењу порука,што је до сада обележило нашу комуникацију. Они су схватили да наша страна не разуме језик преговора и чињеницу да је свака изговорена или написана реч преузимање обавезе да се изговорено и договорено и спроведе. Сетимо се празноречја којим смо покушали да шармирамо Европу све док нас приликом посете Београду канцеларка Меркел није „шокирала“ једноставном јасноћом својих очекивања: морате да започнете директне преговоре са Косовом. Тадашњи председник Тадић је мање-више то одбио. Скрећем вам пажњу на реч „тадашњи“ и на чињеницу да су ти преговори увелико у току.

Наши европски саговорници разумеју да је тешко превазићи деценијама стицано уверење да су проблеми решени оног тренутка када ту област регулишемо новим законима. Њихова примена и спровођење су захтев који нас редовно изненади и зачуди.

Бојанка то практично решава. Тако дуго док се боја, као на семафору, не промени из црвеног у зелено, поглавље неће бити затворено и никакво објашњење да „зелено трепће, само што није“ неће бити прихваћено.

Како се за поједино поглавље заслужи црвена боја? Поглавље 23 Правосуђе и основна права то можда најбоље показују. Наиме „У складу са чланом 6.став 1. Уговора о Европској унији, Унија се заснива на начелима слободе, демократије, поштовања људских права и основних слобода, и владавини права. Та начела су заједничка за државе чланице и државе кандидати треба да их поштују.“

Ми погрешно верујемо да ЕУ анализира само папирологију у вези сапојединимпоглављема не и малтене сваку реч која се у том контексту изговори или не изговори. Добар пример за то је недавна посета г. Хозеа Мануела Бароза Србији. Он је, између осталог, посетио и Основну школу „Јован Јовановић Змај” у Обреновцу зато што је то један од најоштећенијих јавних објеката,али и зато што је од поплава до данас школа највише урадила на поправци објекта. Вођен предузимљивом директорком овај млади колектив није чекао ни локалну ни централну власт да им нешто додели већ се несебично, лично ангажовао и између осталог успоставио сарадњу са Удруженим грађанима за Србију, мрежом цивилног друштва коју чини више од 170 организација. Позиву Удружених за стручну помоћ су се одазвале организације из Пољске и Чешке, набавиле неопходне алате за рад и хемијска средства за дезинфекцију и до сада послале тригрупе волонтера који су радили у школи. Било је поучно гледати како млади Пољаци и Пољакиње љубазно одбијају јутарњу кафу, облаче радне комбинезоне, маске, рукавице, наочаре и тешким чекићима крећу у рушење оштећених делова зидова. Пре тога су у школи отворили све прозоре,док је један од домара ишао за њима и затварао их „због промаје, а може да падне и киша“. Наравно, остали су отворени и данас је школа сува. Првогданаим је помагало неколико наставника,а већ следећег више од 50 и тај број је стално растао.

Елем, добро информисан г. Барозо је у школи дао изјаву у којој је,не случајно, посебно истакао значај цивилног друштва у обнови поплављених подручја са посебним очекивањем да се притомене превиде маргинализоване групе, у овом случају Роми. Иако постоји у понуди Танјуга,ни у једном једином ТВ или писаном извештају о његовој посети се не помиње цивилно друштво, дакле не помињу се оне грађанке и грађани који активно користе темељно право на слободу удруживања. Цивилно друштво једнако не постоји ни у изјавама државних званичника. Штавише, очигледан је напор да држава присвоји као свој резултат све што су самоорганизовани млади волонтери и ОЦД постигли током поплава.

Не сумњам да је примећено ово свесно и систематско избегавање да се важна улога цивилног друштва препозна и призна, и да ће и то утицати на интензитет црвене боје поглавља 23. Уколико битно не променимо политику према поштовању људских права,открићемо неслућене дубине црвене боје. А бити слеп за боје у овом случају значи бити слеп за будућност Србије.

Oснивач Грађанских иницијатива

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.