понедељак, 10.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.07.2014. у 10:43 М. Авакумовић

Не може за стално, али може на одређено време

Иако је централна власт ограничила запошљавање у јавној управи, градови и општине пронашли су начин да запосле своје кадрове ангажујући их – на одређено време. Ту могућност су обилато користили, што доказује податак да их има чак четири пута више него што би требало. За тај слој службеника обично се не зна по којим критеријумима су примљени и како су плаћени.

Стручњаци Светске банке који су анализирали финансије локалних самоуправа, то јест како управљају буџетима и да ли имају вишак запослених, закључили су да је укупан број службеника за стално у локалним управама незнатно изнад лимита који је одредила централна влада. Али ту норму не поштује знатан број општина.

Према Закону о максималном броју запослених у локалној администрацији све општине и градови треба да имају највише четири запослена на неодређено време у управи на 1.000 становника.

Међутим, неке од локалних самоуправа не само да не поштују правило о коефицијенту броја запослених за стално према броју становника, већ су разлике између општина прилично велике. Тај распон се креће од 2,6 колико износи у Варварину, да би се благо повећавао у Инђији, Ивањици, Крупњу, Темерину, Пећинцима и Житорађи, али не прелази границу. У две трећине њих (87 од укупно 145, колико укупно има општина) тај лимит је изнад четири. Међу тим општинама које су прекорачиле границу налазе се Беочин, Сента, Ћуприја, Смедеревска Паланка, Прокупље. Убедљиви рекордер је Црна Трава у којој тај коефицијент износи 13,8.

Осим 22 локалне самоуправе све остале имају прекомеран број радника по уговору о делу ако би се лимит од 10 процената од укупног броја запослених на неодређено време стриктно примењивао.

У просеку има четири пута више радника по уговору о делу него што би требало да их буде. У 18 локалних самоуправа има више радника на одређено од лимита за запослене за стално по становнику.

„Велики број радника по уговору о делу ствара деформације у систему зарада и платних разреда. Пошто на раднике по уговору о делу отпада 20 процената укупног броја запослених на локалном нивоу, а регулисани су општим Законом о раду, створена је паралелна структура где су правила за запошљавање и зараде, као и платне разреде одвојена од остатка управе”, примећују аналитичари Светске банке.

Међутим Саша Пауновић, председник општине Параћин и дугогодишњи председник Сталне конференције градова и општина то демантује. Он каже да се његова општина стриктно држи лимита при ангажовању радника по уговору о делу. Има их 10 у самој управи и примају месечно по 20.000 динара.

 – Понекада је ангажовање радника по уговору о делу и корисно. Ми имамо око 50 таквих, а у предшколским групама по селима Уговоре им прекидамо током лета, за време распуста, јер не постоји потреба за њиховим ангажовањем. На томе општина годишње уштеди између 50.000 и 60.000 евра– каже Пауновић.

Незванично се може чути да међу службеницима који раде на одређено има оних који се ангажују на папиру за једну врсту посла – бројење паса луталица, кошење траве у комуналним предузећима, а заправо раде као урбанисти, службеници у трезору, инспектори, јер је то једини начин да их општине ангажују будући да не смеју да их приме за стално.

Како год било, локалне самоуправе су све више задужене и расте им учешће плата у укупном буџету. Он је достигао рекордних 25 процената у 2013. години, упркос томе што централна влада покушава да контролише број запослених и висину накнада за рад.

„Уколико локалне самоуправе желе да направе уштеде треба много стриктније да примењују своју политику запошљавања и зарада. У пракси политике локалних самоуправа нису увек биле у складу са правилима централне владе” упозоравају аутори извештаја Светске банке.

Ипак, поред бројних критика на рачун локалних самоуправа, стручњаци Светске банке део одговорности упућују на централну власт у погледу изостанка контроле онога што је прописала.

Коментари0
ccfe8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља