Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Државна значка

Шта се то до­га­ђа са срп­ском по­ли­ци­јом? Истим сред­стви­ма про­ве­ра­ва се искре­ност не­сум­њи­вог кри­јум­ча­ра опи­ја­ти­ма и сум­њи­вог по­ли­циј­ског ге­не­ра­ла. За­ни­мљи­во, обо­ји­ца су на де­тек­то­ру ла­жи про­шли без зно­је­ња, ти­ко­ва и не­кон­тро­ли­са­них фи­зи­о­ло­шких ре­ак­ци­ја.

Ма­ши­на ка­зу­је да, го­во­ре­ћи раз­ли­чи­то о ис­тој ства­ри, ни­ко ни­је ла­гао, ма­да се, на при­мер, Дар­ку Ша­ри­ћу мо­же да ки­ти ко­ли­ко же­ли, а но­си­о­цу знач­ке не. Пре не­што ви­ше од ме­сец да­на, тач­но у под­не, пред­сед­ник се обра­тио на­ци­ји са дра­ма­тич­ном ди­јаг­но­зом о злим по­ли­цај­ци­ма у са­мом вр­ху. Исто­га да­на, пре­ми­јер је сме­нио све на­чел­ни­ке упра­ва, осим ди­рек­то­ра Ве­љо­ви­ћа, ко­ји је иона­ко не­сме­њив. „Иза­бран је на кон­кур­су”, ре­че Ву­чић. „Ина­че бих и ње­га”.

У про­шли че­твр­так огла­сио се и ми­ни­стар, ре­кав­ши да у вр­ху по­ли­ци­је има не­по­доп­шти­на, бр­ља­ња и те­шких зло­у­по­тре­ба, и да те­мељ­на ис­тра­га сле­ди.

На сре­ди­ни и на дну по­ли­циј­ске пи­ра­ми­де, хи­ља­де по­ли­ца­ја­ца по­ште­но и до­бро ра­де свој по­сао, за не­до­стој­не пла­те и у рад­ним оде­ли­ма ко­ја се по­ла­ко пре­тва­ра­ју у за­кр­пе. Тај се рад раз­би­ја о врх ле­де­ног бре­га. Исти врх ле­по оде­не елит­не је­ди­ни­це за про­сла­ве на Ма­ки­шу. Они та­мо по­ка­жу све што зна­ју, сли­ка­ју се са др­жав­ним кре­мом и дру­гим за­слу­жним гра­ђа­ни­ма. Ако је ту и Ди­кић да нас под­се­ти ка­ко Бог и жан­дар­ме­ри­ја чу­ва­ју Ср­би­ју, уто­ли­ко бо­ље.

Жи­вот и смрт, пљач­ке и раз­бој­ни­штва, ве­за др­жа­ве и под­зе­мља, не­го­ва­на и не­до­дир­љи­ва раз­гра­на­та ма­фи­ја, ра­зор­на ко­руп­ци­ја и на­си­ље да­ле­ко су из­ван сва­ке па­ра­де и ег­зи­би­ци­о­не по­ли­циј­ске иди­ле. Бив­ши пре­ми­јер и ми­ни­стар уну­тра­шњих де­ла Иви­ца Да­чић тек по окон­ча­њу сво­је по­ли­циј­ске аван­ту­ре при­зна­је да га у ве­зи с тим по­сло­ви­ма ни­ко ни­шта ни­је пи­тао. Ни­ти је са сво­је стра­не он то тра­жио. Пи­та­ли су га за­што он­да ни­је под­нео остав­ку, а он ла­кон­ски од­го­ва­ра: „Ни­су ми да­ли.”
Мо­гу­ће је да је за ње­го­вог не­кон­зу­ми­ра­ног ман­да­та бит­но убр­зан про­цес рас­па­да етич­ког окви­ра ко­ји од­ре­ђу­је де­ло­ва­ње по­ли­циј­ског вр­ха. Ако, на­рав­но, та­ко не­што (врх), уоп­ште по­сто­ји, и ако је си­стем ра­да тог рас­кли­ма­та­ног си­сте­ма уоп­ште ускла­ђен с по­тре­ба­ма др­жа­ве. О дру­штву да и не го­во­ри­мо, па се та­ко у све­оп­штој та­бло­и­ди­за­ци­ји ге­не­ра­ли­тет по­ли­ци­је на­шао у слич­ном по­ло­жа­ју с ка­ри­ка­ту­рал­ним срп­ским си­ли­кон­ским из­ло­гом.

Све­јед­но, не­ма зна­ко­ва да је се­ча на­чел­ни­ка упра­ва до­не­ла не­ки бо­љи­так. Ни ов­де, као ни би­ло где на дру­гом ме­сту, не вре­ди чу­ве­на Ста­љи­но­ва фор­му­ла: „Ка­дро­ви ре­ша­ва­ју све.” Не вре­ди док се не про­ме­ни си­стем, а он се не мо­же про­ме­ни­ти на осно­ву не­си­гур­не и сти­дљи­ве на­ја­ве ми­ни­стра Сте­фа­но­ви­ћа.

У срп­ској по­ли­тич­ко-по­ли­циј­ско-ма­фи­ја­шкој мо­чва­ри, те­шко је оста­ти чист. Све­му се мо­же одо­ле­ти, са­мо ис­ку­ше­њу не. Због то­га су ла­ди­це ва­жних по­ли­циј­ских фи­зи­о­но­ми­ја пре­пу­не за­у­ста­вље­них ис­тра­га. Бив­ши ви­со­ки по­ли­циј­ски чи­нов­ник (не­ма чин ге­не­ра­ла), ова­ко опи­су­је ло­ги­ку срп­ске бор­бе про­тив кри­ми­на­ла: „Ако си џе­па­рош, раз­бој­ник ни­жег ран­га, си­гур­но ћеш ро­би­ја­ти. Ако укра­деш блок згра­да, ску­по зе­мљи­ште, при­ста­ни­ште, др­жав­ну стру­ју, ута­јиш по­рез, би­ћеш кон­тро­верз­ни би­зни­смен. И још ће те др­жа­ва по­зва­ти да те пи­та за са­вет ка­ко да иза­ђе­мо из кри­зе. По­ла та­квих сва­ке го­ди­не до­ла­зи на ко­па­о­нич­ка са­ве­то­ва­ња. Знам љу­де.”

Суд­би­ну др­жа­ве и ње­ног по­кро­ви­тељ­ства над круп­ним кри­ми­на­лом од­ре­ђу­ју си­ле из си­ве зо­не по­ли­ти­ке и под­зе­мља. У кре­та­њу тим мрач­ним ход­ни­ци­ма, ком­про­ми­то­ва­ни по­ли­циј­ски ге­не­ра­ли су са­мо фи­гу­ре осред­њег ран­га. Ма­да се сти­че ути­сак да они га­зду­ју сво­јим по­ли­тич­ким го­спо­да­ри­ма. На­вод­но их има­ју у ша­ка­ма, јер о њи­ма зна­ју ви­ше не­го што се сме.
Али, то је са­мо мит­ска чар­шиј­ска за­блу­да. Као што је моћ ми­ни­стра Сте­фа­но­ви­ћа, при­ти­сну­тог док­тор­ском хи­по­те­ком, ско­ро сим­бо­лич­на. Ње­го­ва упо­треб­на по­ли­тич­ка вред­ност на ни­воу је пре­ми­је­ро­вог ми­ло­ср­ђа.

Овла­шна ана­ли­за (от­кри­ве­ног) ка­пи­тал­ног кри­ми­на­ла ука­зу­је нам на све­оп­шту нео­збиљ­ност. Све би то би­ло до­бро за уве­се­ља­ва­ње де­пре­сив­ног на­ро­да, да ни­је смрт­но опа­сно. Зар се Ша­рић у свом естрад­ном на­сту­пу не игра озбиљ­ним ства­ри­ма, па му ни­ко ни­шта не мо­же. Он је до­био сво­ју по­зор­ни­цу, по­на­ша се као од­ва­жни кловн, а та­кви на­сту­па­ју са­мо у цир­ку­си­ма. Да ли је мо­гу­ће да су по­ли­циј­ски чи­нов­ни­ци и дру­ги, још ва­жни­ји ме­ха­ни­зми др­жа­ве, у сво­је вре­ме би­ли под ње­го­вом ша­пом? На­рав­но да је­сте. Моћ без па­ра не­ма зна­ча­ја, а Ша­рић је умео да пла­ти моћ и све­моћ.

То зна­чи да па­ре ко­је ла­ко до­ла­зе го­спо­да­ре етич­ким кор­пу­сом ове др­жа­ве. И на­ка­рад­ним вред­но­сним при­о­ри­те­ти­ма дру­штва. Па се та­ко мо­же раз­у­ме­ти ко­руп­ци­ја и рас­пад про­фе­си­је у по­ли­циј­ском ру­ко­во­де­ћем ти­му. То се не мо­же ре­ши­ти дра­ма­тич­ним сме­на­ма, ни­ти до­жи­вот­ним ман­да­том Ми­ло­ра­да Ве­љо­ви­ћа. Кри­јум­ча­ре­ње ви­ше то­на дро­ге ни­је мо­гу­ће без иле­гал­ног ате­ста ле­ги­тим­не др­жа­ве. Кад се др­жа­ва из­ле­чи од сво­јих де­це­ни­ја­ма на­та­ло­же­них скло­но­сти да бу­де мла­ђи парт­нер Ша­ри­ћи­ма и слич­ни­ма, би­ће спа­сен и по­ли­циј­ски по­сао. Ма ко био ми­ни­стар те си­ле.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.