Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема договoрене продаје предузећа

„Трајал” има „богато” искуство у приватизацијама (Фото Р. Станковић)

Продаја предузећа непосредном погодбом ипак неће бити могућа – пресекла је Влада Србије и ову могућност избрисала из Предлога закона о приватизацији о коме ће се данас изјашњавати посланици у Скупштине Србије. Премда је у првобитној верзији новог прописа, као једна од метода приватизације навођења и продаја предузећа у договору с купцем без учешћа конкуренције, у случајевима где јавни позиви нису дали резултате или када постоји инвеститор који не жели да иде на директно надметање. Јавност је због тога упутила оштре критике наводећи нетранспарентности и корупцију као могуће последице тога.

Душан Вујовић, министар привреде јуче је објаснио да је директна нагодба избачена из Нацрта закона пошто спада у инструменте међудржавних договора па ће бити регулисана независно од овог закона.

После овога у законском решењу су остале две уобичајене методе продаје. Јавно прикупљање понуда са надметањем при чему почетна цена не може бити нижа од половине процењене вредности, односно трећине за поновљено такмичење. Док ће при избору стратешког инвеститора бити јавно прикупљане понуде с тим што ће влада прописивати квалификационе услове.

Из коначне верзије закона избачено је финансијско реструктуирање, као мера за растерећење обавеза, према којој је такође стручна јавност била скептична. Подразумевало се да држава преузме дугове и да се потраживања по основу преузетих дугова конвертују у капитал или имовину. Било је предвиђено да план фискалне консолидације израђује субјект приватизације, са роком за извршење од годину дана и да он буде заштићен од принудног извршења за то време.

Вујовић је објаснио да је ова мера у последњем тренутку избачена из закона јер је процењено да је сувише сложена и компликована да би се таквом методом решавала питања приватизације предузећа која су остала у портфељу Агенције за приватизацију.

Министар је додао и да је кључна законска измена та што је модел приватизације, да би се превазишли проблеми негативног или нултог капитала, употпуњен тако да штити све тржишне институте, посебно права поверилаца и тражи њихову сагласност у том процесу.

– Ступањем на снагу овог закона дефакто се укида статус предузећа у реструктурирању и тиме се поштује до краја одлука Уставног суда. Предузећа ће добити неко додатно време, али само у процесу приватизације, односно у процесу стечаја ако то буде нажалост једина опција за нека од њих – рекао је Вујовић.

Заштита својинских права у тим фирмама биће, према његовим речима, појачана законским одредбама које изричито кажу да су права поверилаца, укључујући и права државе као повериоца, права која се морају поштовати јер на њима почива тржишна привреда.

Требало би подсетити да је Уставни суд донео одлуку о скидању забране наплате потраживања поверилаца за 161 фирму у реструктурирању међу којима су: „Галеника”, „Јумко”, ИМТ, ИМР, „Прва петолетка”. Она је требало да ступи на снагу 14. маја, али је  изменама претходног, још увек важећег закона о приватизацији тај рок померен до краја године.

 Министарство привреде је према Вујовићевим речима уважило практично 90 одсто кључних примедби које су се чуле током јавне расправе, а које су тако постале саставни део ревидираног текста Предлога закона.

Показало се да јавна расправа има смисла, да је мобилисала доста људи, стручну јавност посебно, људе с универзитета, из института. Много реакција је било и од адвоката и правне струке, добили смо доста сугестија из праксе. То је и био циљ, да добијемо транспарентније резултате који ће брже и боље дати резултате – прецизирао је министар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.