Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У част Иве Достанић

С поносом увек кажем да сам завршио Пету београдску гимназију. Генерација 1994. Увек се обрадујем када сретнем некога из моје генерације. Можда се знамо само из виђења, можда смо у школи били у различитом „фазону“ па се нисмо „готивили“. Сада је то без значаја. Прилику да се сретнемо имали смо прошлог месеца на годишњици матуре. Сакупили смо се у школи, и опет смо се нашли у учионицама с нашим разредним старешинама. После смо сви заједно отишли у ресторан – смејали се, присећали се разних догађаја које смо под утиском свакодневне трке потиснули. Чудно како двадесет година некад може да стане у једну, две реченице. Ожењен, има/нема деце, завршио или не факултет, запослен/незапослен. Биће боље или неће, ма мора бити!

Како време протиче и даље размишљам о том дану. Прелазећи по списку мог одељења, видим да је од 39 матураната на часу у школи било двадесет троје. Добар одзив, рекло би се, с обзиром на обавезе, брзину времена и систем вредности у коме живимо. Од двадесет троје присутних скоро сви су завршили факултет, чак седморо је докторирало, двоје је већ у статусу професора на факултету, једна је доцент,а двоје су асистенти. Међутим, троје (од присутних) већ одавно живи у иностранству и само су због овога дошли у Србију. Још седморо није могло да се организује и дође из различитих земаља Америке, Аустралије, Европе. Десеторо од 39, дакле више од четвртине мог одељења не живи у Србији! Овде су се школовали, подигли сидро и отишли. Само да се зна, нико од њих „не пере судове“: свираде у својој струци. Солидно зарађују, полако обезбеђују себе,али и своју децу, која ће у Србију долазити да обиђу своје баке и деке, а онда како године буду пролазиле, све мање ће осећати потребу да овде дођу.

Гледајући тај списак другара који нису дошли, дођем и до имена Иве Достанић. Када је разредни прозивао на том веселом часу који смо имали пре месец дана, ја сам устао и рекао да Ива неће доћи јер је нажалост пре две године преминула. Свима нам је било жао, накратко смо се ускомешали, али као што рекох, превише позитивне енергије потиснуло је неверицу и разочараност,а разредни је наставио да прозива даље. Међутим, чак и ја који сам пренео тужну вест, нисам знао шта се са њом тачно дешавало.

Ива Достанић је из Пете београдске отишла са својом породицом у Беч, а затим у Атину. Након Vienna International School, у Атини је похађала American International School и била међу најбољима у својој класи. У Атини је добила крила и одлучила да школовање настави у САД. Била је примљена на више колеџа, али се одлучила да оде у Менхетенвил, који су завршиле девојке из породице Кенеди. Ту је дипломирала на катедри за биологију и хемију као најбољи студент. Последипломске из биохемије и молекуларне биологије наставила је у Синсинатију, где је затим и докторирала код проф. др Лингрела, члана Америчке академије наука и кандидата за Нобелову награду. Након доктората добила је позиве да ради као професор на Јејлу и Харварду, али је она хтела да упише медицину. Одабрала је Кливленд клинику која је за докторе научнике имала посебан програм, на који се годишње прима само 32 од хиљада кандидата.

Током студија на Кливленд клиници имали су час из кардиологије где је професор поменуо један од њених радова из доктората о високом притиску. Ива га је исправила у нечему и кад је он питао одакле то она зна, њенииз класе су рекли да је она та Достаниц – аутор рада који он помиње, а он је рекао да први пут држи предавање некоме ко зна више од њега. Као најбоља у класи, добила је награду за медицину и хуманост (Award for Medicine and Humanity).

По завршетку студија Иву су тражили водећи медицински центри. Одлучила се за Јејл, где је, као прва од 2.000 кандидата, уписала специјализацију из интерне медицине. Дан пре почетка специјализације дијагностикован јој је рак јајника,а она је наставила са едукацијом и истраживањем и под хемотерапијом која је уследила. Осим постигнутим резултатима,своје сараднике је запањила храброшћу, радном етиком и ентузијазмом. Друштво у коме је живела, радила и коме је енормно допринела уме да цени њена дела: у част Иве Достанић на Јејлу је уведена годишња награда за најбољег доктора научника, која носи њено име: IVA DOSTANIC AWARD FOR BEST PHYSICIAN SCIENTIST. Ова награда, чији је Ива била први добитник, додељиваће се сваког јуна све док постоји Јејл. Поред тога, успостављен је фонд којиноси њено име и који новчано помаже научна истраживања.

И сам као лекар знам да на судбину наших живота често не можемо да утичемо када се умеша тешка и неизлечива болест. Међутим, да ли смо могли да утичемо да смањимо број људи који одлази из наше земље? Да ли можемо да спречимо да се то не деси онима који су управо матурирали? Можемо ли и ми да се боримо за оне који вреде и шта им можемо понудити? Можда би поштовање и захвалност некима били довољни...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.