Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одговараће сви који су злоупотребили Фонд

Јабучар Делта аграра у Бачкој већ враћа узете кредите (Фото А. Васиљевић)

Потпредседница владе Зорана Михајловић и чланица Управног одбора Фонда јуче је рекла да ће одговарати сви који су злоупотребили Фонд за развој – и они који су узимали кредите и они који су их додељивали.

– Итекако мислим да ће доћи време да одговара свако ко није радио у складу са законом и овде не мислим само на оне који су аплицирали и добили новац, већ и на оне који су тај новац давали, односно потврђивали или гласали да се да – рекла је Михајловићева заТанјуг.

Фонд за развој, према сазнањима „Политике”, на крају прошле године имао је око 30 милијарди динара доспелих, а ненаплативих кредита. И Државна ревизорска институција је пре две године указала на велики износ ненаплативих кредита. Тада је било око 27 милијарди динара. Међутим у Фондуза развој то демантују. Они тврде да је преостали износ ових кредита, који још увек нису доспели за наплату, 29,4 милијарде динара, док доспеле, а неизмирене, обавезе износе 18,6 милијарди динара. Из њихове рачунице произлази да проценат ненаплаћених потраживања у односу на укупно пласирана средстава од 91,9 милијарди динара износи око 20 одсто. 

Михајловићева сматра да у извештају Савета за борбу против корупције (у коме је оцењено да су кредити дељени по политичкој линији и да Фонд није испунио циљеве због којих је основан) није објављено ништа ново, с обзиром на то да је још прошла влада критички говорила о томе како се раније новац делио из тог фонда.

– Ако сте пратили шта смо говорили у претходној влади и сада у новој влади, да не кажем само Српска напредна странка, одређени чланови Фонда за развој говорили су о томе како морају да постоје јасни критеријуми како се новац дели из Фонда за развој – навела је она.

Према њеним речима, расподела новца из Фонда сада мора да прође кроз неколико комисија и да то може да тврди за део за који је она конкретно везана.

– Фонд за развој је управо и замишљен да помогне малим и средњим предузећима, предузетницима и локалним самоуправама, а не да помаже онима који не би чак требало ни да аплицирају – нагласила је Михајловићева.

 Према извештају Савета највише новца добили су управо најбогатији бизнисмени. „Делта” Мирослава Мишковића добила је убедљиво највише новца – 1,2 милијарде динара, АБС „Минел” Ненада Поповића 619 милиона динара, „Руднап” Војина Лазаревића 508, следе фирме Небојше Човића, Миодрага Костића, Зорана Дракулића…

Међутим у Фонду кажу да наведени кредити износе мање од три одсто укупно одобрених кредита у периоди од 2007. до 2013. године и сви су одобрени уз првокласно средство обезбеђења, гаранције пословних банака и уредно су враћани. – Доспеле а неизмирене обавезе по кредитима имају само привредна друштва из групације АБС „Минел” и „Руднап гроуп –Минел котлоградња”, а нису наплаћени јер су били обезбеђени гаранцијама банака над којима је покренут поступак стечаја, кажу у Фонду и као битну чињеницу наводе што су те фирме у моменту подношења захтева за кредит запошљавале укупно 8.100 радника.

Суштинска замисао Фонда јесте да се помогне малим фирмама у унутрашњости како би се смањиле регионалне разлике. Међутим, повољни кредити, који су одобрени у периоду од 2007. до 2013. године у износу од oко 92 милијарде динара, према оцени Савета за борбу против корупције нису допринели повећању производње, већој запослености, као ни равномерном регионалном развоју,јер је већина додељивана у Београду фирмама које се баве увозом или услугама, а не производњом и извозом. Међутим у Фонду тврде да је највише кредита отишло у производњу – чак 80 одсто, у којој је запослено 193.478 људи.

Према мишљењу Савета за борбу против корупције додела кредита нема ефекта јер регионалне разлике нису умањене, што је био један од главних циљева. Србија је и даље држава са највећим регионалним разликама у Европи. Између најразвијенијег и најнеразвијенијег округа разлика је седмострука. Разлике на нивоу општина су далеко веће. Просечан приход грађана Београда већи је 19 пута од прихода грађана Бора. Не само у појединим градовима, неравномерни регионални развој довео је до израженог сиромаштва у сеоским срединама Србије, где је индекс сиромаштва два пута већи од градских средина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.