Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мале фирме нису имале шансу

(Фото Бобекс)

– Имам малу производну фирму и пре једанаест година сам од Фонда за развој добио милион динара кредита. Вратио сам га две године пре рока. Код банке сам 2008. године подигао кредит, купио пословни простор и на истом плацу изградио монтажни производни погон. Све то сам завршио за два месеца и најзад престао да плаћам кирију. Међутим, почела је економска криза и од Фонда сам затражио кредит за рефинансирање. Имао сам осам радника и хтео сам још три да запослим. Одбијен сам са образложењем да они финансирају само нове пројекте, а не оне који су завршени.

Ово је искуство једног од наших читалаца који га је поделио са јавношћу на сајту „Политике” подстакнут тврдњама Савета за борбу против корупције да су паре из овог Фонда уместо малим фирмама у неразвијеним крајевима Србије дељене по политичкој линији углавном великим компанијама познатих бизнисмена Мирослава Мишковића, Жељка Митровића, Војина Лазаревића, Ненада Поповића, Топлице Спасојевића, Небојше Човића, Зорана Дракулића, Мила Ђурашковића, Ђорђа Антеља, Горана Перчевића, Предрага Ранковића Пецонија и то у Београду, Новом Саду и Нишу.

Исто донекле потврђује и искуство власнице једне мале фирме која није добила повољан кредит. „За моју малу фирму тражила сам 120.000 динара у селу 100 километара од Београда у неразвијеном делу општине Шабац. Нисам добила ни динара. Битно је да има за одабране”, пожалила се на нашем сајту.

„Покушао сам да разговарам са Фондом око инвестиције 800.000 евра у нове машине пре две године. Састанак је завршен за десет минута. Нису показали интерес чак ни да ме саслушају. Те паре су очигледно одувек биле резервисане за пријатељске фирме. Фонд треба угасити, а све који су учествовали у овој страшној корупцији похапсити”, пише наш читалац, који такође није добио повољан кредит.

Љубомир Савић, професор Економског факултета, дели утисак наших читалаца и сматра да је већи део новца из Фонда за развој отишао у погрешне руке, то јест руке најбогатијих Срба.

– То су биле позамашне суме, које наши тајкуни једно време уопште нису враћали. Изгледа да су тек у последње време почели да отплаћују кредите – додаје Савић.

Он каже да је Фонд компромитован и да је изгубио суштину због чега је основан. Само име му каже да новац треба дистрибуирати у неразвијена подручја где нема капитала и где треба развијати предузетништво и запошљавати људе.

– На челу Управног одбора раније је био премијер, док су чланови били министри. Последњих година то је обично министар финансија или привреде, а чланови су такође министри. То је доказ да су паре дељене по политичкој линији, а не по економским интересима – каже Савић.

На све ове критике Слађана Бацковић, директорка Фонда за развој, одговара да је великим фирмама познатих бизнисмена којима се бавио Савет за борбу против корупције (Мирослава Мишковића, Ненада Поповића, Војина Лазаревића, Миодрага Котића, Зорана Дракулића…)  одобрено 3,7 милијарди динара, а то је мање од три одсто укупно одобрених кредита.

Она наводи да је у периоду од 2007. до краја 2013. године (који је анализирао Савет за борбу против корупције) закључено 5.049 уговора о кредитима, укупне вредности 91,9 милијарди.

На зајмове привредним друштвима отпада 75 милијарди динара, од чега су 22 пласиране привреди у најнеразвијенијим општинама. Кредити дати предузетницима укупно износе 3,8 милијарди од чега је 0,8 милијарди пласирано у најнеразвијенијим општинама. Она истиче да је Фонд, у функцији развоја недовољно развијених подручја, на тој територији, кредите давао под најповољнијим условима – најнижим каматним стопама од само 0,5-2,5 одсто годишње и са средствима обезбеђења кредита, чија вредност је у односу на износ одобрених средстава била у пропорцији 1:1.

Како год и овлашан преглед ове статистике говори да паре Фонда ипак нису претежно одлазиле тамо где је требало – у неразвијена подручја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.