Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови Закон о ПИО не решава проблем пензија

Да ли ће пензионери платити цех дугогодишњег лошег управљања државним финансијама, питање је које већ извесно време лебди као Дамоклов мач над главама више од 1,7 милиона становника Србије. Људи који су завршили свој радни век и годинама уплаћивали у пензиони фонд, нису ни слутили да ће на њихова плећа пасти и претежак терет извлачења државе из дубиозе. У покушају да се реши горући проблем донет је нови Закон о ПИО, који предвиђа продужење радног стажа, промењен је управни одбор Фонда ПИО (уместо 22, сада има седам чланова), а најављено је и смањење пензија за десет одсто. Продужење радног стажа у овом тренутку, ма колико значајно, није најбитније за решавање проблема недостајућих средстава, али смањење броја чланова УО, ма колико на први поглед изгледа неважно, указује на то да је држава де факто преузела управљање Фондом! Јер држава у УО сада има четири представника (већину), што значи да неће бити проблема у одлучивању. Новим законом проблем недостатка средстава неће се решити. Посебно не смањењем пензија. Јер, већ наредне године исти проблем поново ће нам закуцати на врата.

Потребна нам је озбиљна и свеобухватна реформа пензионог система, која најпре подразумева реструктурирање Фонда ПИО. Фискалним приступом само се озваничава подржављење Фонда. Главни проблем ове земље лежи у чињеници да је држава обилато користила средства пензионог фонда за многе, познате и непознате намене. Прича о неопходности структурне реформе пензионог система и положаја Фонда ПИО није од јуче. Пре неколико година стручњаци у Фонду урадили су анализу с предлозима краткорочних мера ради смањења дефицита у приходима из које се види да је реструктурирањем Фонда могуће остварити знатне уштеде.

Оно што прво пада у очи јесте чињеница да је Фонд од пре неколико година оптерећен и војним пензионерима, који су раније били на терету буџета Републике. Фонд ПИО покрива издравствено осигурање пензионера. Ови расходи су у 2011. години „појели” више од десет одсто средстава Фонда, а у 2012. скоро 60 милијарди динара. Уместо што иду на рачун Фонда, требало би их усмерити ка здравственом осигурању, чиме би се Фонд знатно растеретио. Буџет Фонда оптерећују и расходи за финансирање накнада за туђу негу и помоћ, телесна оштећења и накнаде из инвалидског осигурања,што би требало да спада у домен социјалне заштите. Фонд би се растеретио и када би држава преузела финансирање пензија по посебним прописима (МИП, РМУП, службеници Војске), додатног стажа за треће дете, учесника ратова који су у домену Министарства рада и социјалне заштите. Додуше, проблем генералног недостатка средстава у буџету овим пребацивањима не би био решен, али би целокупна слика била много јаснија. „Губици” Фонда били би знатно мањи.

На другој страни, зашто не омогућити Фонду да управља имовином као добар домаћин, да инвестира слободна новчана средства и стиче приходе? Поготово би требало решити питање спорне имовине Фонда ПИО по основу финансирања изградње многих објеката, попут здравствених и рехабилитационих центара у прошлости. Парадокс је да је Законом о јавној својини из октобра 2011. утврђено да „ствари” Фонда ПИО нису у државној, односно јавној својини, већ ствари на којима искључиво право својине има Фонд. Огроман је број зграда, објеката и непокретности које припадају Фонду, а којима Фонд не располаже. На основу пописа из 2012. године утврђено је да је Фонд у периоду од 1969. до 2000. улагао у изградњу многих објеката, на основу чега се може утврдити да је реч о износу од око 500 милиона евра. А на основу података о улагањима у изградњу специјалних болница, за проширења, адаптације, реконструкције, набавку опреме и сл., може се констатовати да укупна улагања достижу суму од више милијарди евра.Само улагањау изградњу Клиничког центра Србије, где је Фонд учествовао као суинвеститор,износе 44.375.767,30 евра, према валоризацији од 7.јуна 2011. године. Такође,првом приватизацијом Луке Београд 1997. Фонду је припало 40, а малим акционарима 60 одсто акција! Шта је са тим акцијама данас?

Искуства других земаља могу послужити као полазна основа, а то значи да решења постоје у системуфондова који послују слободно на тржишту, прикупљајући средства од осигураника као идруги фондови (банке):улажу их на тржишту, купују државне записе, привлаче улагаче и приходују, а контролишу ихдржавни органи. У Шведској, на пример, има више пензијских фондова, а запослени могу да преносе уплате из једног у други фонд, по свом нахођењу.

Једно од могућих одрживих решења јестеи оснивање струковних фондова, или централизованих, сачињених од више фондова, попут оних који су постојали у Краљевини Југославији, као што су били Благајна београдске трговачке омладине, Благајна саобраћајних предузећа, или фонд СУЗОР (Средишњи уред за осигурање радника), који је окупљао осигуранике комуналних предузећа, раднике градских општина, државних предузећа и установа, раднике техничких установа и слично. И то без оптерећења државног буџета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.