Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

До грађевинске дозволе за 28 дана

Држава може кад хоће да све убрза и поједностави (Фото A. Васиљевић)

Инвеститори ће грађевинске дозволе убудуће добијати за 28 дана и то на једном месту. До њих ће се долазити десет пута брже и за готово упола мање новца до сада, јер ће цене накнаде за уређење грађевинског земљишта, што је била најскупља ставка при грађењу, бити снижена за око 40 одсто, а за изградњу гаража се уопште неће плаћати.

Ове новине су унете у Нацрт измена закона о планирању и изградњи и требало би да побољшају позицију Србије на Дуинг бизнис листи Светске банке. Наша земља се на овој листи, коју сваки страни инвеститор погледа пре него што одлучи да улаже у неку земљу, налази на 182. месту по лакоћи добијања грађевинских дозвола. Она је међу десет најгоре позиционираних држава, а на дно је вуче скупа накнада за земљиште, 19 процедура и чекање од 279 дана.

Александра Дамњановић, државна секретарка у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, објашњава да ће до скраћења времена потребног за овај папир доћи тако што ће инвеститори све потребне папире добијати у само једној служби. Они више неће морати да лутају од једног до другог јавног предузећа и прибављају сагласности и мишљења. То ће уместо њих радити службеници који издају дозволе, а њихово ће бити само да поднесу захтев.

– Обједињена процедура ће аутоматски скратити време добијања дозвола. Инвеститори су до сада морали да прибаве 32 папира на 32 места. Дисциплиноваћемо службенике. Рекли смо ако МУП не изда противпожарну сагласност у року од 15 дана, то може да уради лиценцирана компанија, каже Дамњановић.

Закон предвиђа да се локацијски услови издају у року од највише 23 дана од подношења захтева, грађевинска дозвола за три, потврда о пријави радова одмах, а употребна дозвола – три дана.

Наша саговорница указује да су инвеститори до сада плаћали разне парафискалне намете да би дошли до грађевинске дозволе. Један од њих је била накнада за уређење грађевинског земљишта, која ће сада представљати стварни трошак опремања земљишта. Изменама закона предвиђена је формула за њен обрачун, али и ограничења, која ће морати да примењују локалне самоуправе. У ствари смањена је разлика између доње и горње цене и та накнада, која сада износи око 47.000 динара по метру квадратном у Београду у скупљој зони неће моћи да буде виша од 25.000 динара.

Ту обавезу инвеститор мора да регулише пре пријаве радова, једнократно, са попустом од најмање 30 одсто, а већи попуст може да одобри град или општина.

– Накнада се убудуће неће плаћати за изградњу подземних спратова. Гараже у стамбеним зградама се највећим делом нису градиле зато што је накнада за земљиште била скупа – додаје државна секретарка.

Небојша Нешовановић, консултант за инвестиције, каже да је закон добар осим у делу који се односи на накнаду за уређења земљишта. Она према његовом мишљењу и даље представља парафискални намет, а не стварни трошак опремања земљишта.

– То је урађено тако што је речено да накнада у центру Београда не може бити виша од 15 одсто продајне вредности квадратног метра, а у најудаљенијој зони на периферији мора бити шест пута скупља.

Дакле, ако се квадрат стана у центру продаје за 2.000 евра, максимална накнада за уређење земљишта може да износи 300 евра, а минимална на периферији града 50 евра.

------------------------------------------------------------------------ 

До власништва по тржишној цени

Плаћање конверзије, односно претварање права коришћења у власништво на грађевинском земљишту, која је уведена у време када је на челу министарства био Оливер Дулић са намером да се исправе грешке из приватизације (многи су говрили да је то учињено због „Луке Београд”) ипак је остало у Закону о планирању и изградњи. Кроз измене овог прописа примењена је сугестија Уставног суда да конверзија мора бити наплаћена по тржишној цени, јер суд сматра да власници приватизованих предузећа, које у највећој мери качи ово плаћање, куповином предузећа нису стекли својину на земљишту.

С тим што они који ће морати да плате конверзију добијају нову погодност да за земљиште које се налази испод објекта и за земљиште које служи за редовну употребу не морају да плаћају конверзију. У претходним законским решењима им је омогућавано да им се урачуна новац који су уложили, тако што би се од тржишне вредности земљишта одузела цена по којој су платили предузеће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.