понедељак, 17.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.08.2014. у 15:00 Миљенко Дерета

Београд на муци

Постоји више начина да се спали Рим и тиме симболички покаже права природа једне власти. Уверен сам да ће се, временом, Београд на води показати као кључни доказ политичке самовоље, ароганције, злоупотребе већине, контроле медија, контролисаног судства и пре свега незабележене професионалне некомпетенције и презира према (Бео)грађанима. То је јасан пример насиља у пракси које је потпуно супротно од свега за шта се, очигледно само на речима, залаже влада премијера Александра Вучића, тј. он лично. Неки договор је негде, некада, „закуцан” и Мали, градоначелник, има да га спроведе по сваку цену. Не сме се устукнути пред разумним аргументима, признати грешка и покушати да се она исправи. Знамо да и камичак, неупоредиво мањи од онога који се гура уз брдо, може покренути велику лавину. Зато сав бесмисао пројекта треба заклонити џиновским рекламним билбордима. Верујте сликама, а не разуму.

Београд на води је антибеоградски пројекат јер намеће решење против логике, како традиције простора који треба да окупира, тако и против свих малих али значајних промена које се последњих година у том простору догађају. У Савамали данас имамо позориште „Радионица интеграција” Микија Манојловића, УК „Град”, „Миксер”, клубове и ресторане. Људе... Где ће пролазити тек успостављена бициклистичка стаза? Београд на води треба да подигне бедем између старог језгра града, људи и реке Саве. Торањ који се гради надвисиће и бацати сенку на Победника на Калемегдану који симболизује победу над два царства – отоманским и аустроугарским.

Немам ништа против са мером и укусом осмишљеног комбиновања и уклапања модерних архитектонских решења у старо ткиво градова, само немојте да неко помиње пирамиду у Лувру! „Наш Лувр”, Народни музеј, годинама је затворен, и када би изградња неке пирамиде поред њега значила и његову поправку и поновно отварање, подржао бих је из свег срца, као, верујем, и већина Београђана.

Колико не познају Београд и шта се у њему догађа, показује и изненађење како градских тако и оних „виших” нивоа власти чињеницом да су се „случајни пролазници” веома брзо и ефикасно мобилисали и удружили у покушају да зауставе ово насиље. Неколико организација, међу којима и „Министарство простора”, које се већ годинама баве проблемима града, збунило их је својим систематичним деловањем „кроз институције”, познавањем законског оквира, стрпљивом и пристојном упорношћу којом желе да остваре своје грађанско право да учествују у одлукама које утичу на њихове животе. Импресионира јасноћа и прецизност ставова које заговарају рецимо у публикацији „Грађани у развоју града”: „Примери … показују системске проблеме у процесу који треба да заштити јавни интерес: од нетранспарентности процедуре до недостатка механизама којима се позиције грађана артикулишу и заступају.”

Скоро је родитељски брижно писмо „Међународне мреже за урбано истраживање и акцију” која се састала у Београду о Београду:

„Обећана је економска добит кроз отварање нових радних места … Међутим, објекти чија се изградња предвиђа на приобаљу упућују на то да ће се већина понуђених радних места заправо односити на краткорочне, слабо плаћене послове на грађевини и у услужним делатностима. Садржај овог важног подухвата могао би бити далеко разноврснији и пре свега одговорити на стварне потребе града и грађана.

Људи су ти који насељавају градске улице и креирају просторе који Београд чине тако препознатљивим и пуним могућности. Њихово искључивање из процеса планирања и пројектовања градског приобаља не само да је неправедно – и стога опасно – већ се њиме пропушта и идеална прилика да се упосле и искористе највиталнији ресурси града.”

Када се „напади” на пројекат буду конкретизовали, не очекујем да ће Архитектонски факултет са све професорима да штрајкује у одбрани професије, нити Правни у одбрану правне државе. Уздам се у Београђане и Београђанке: „Можда је противник јачи, а борба дуга и тешка, али ми ћемо живети с последицама.” Очекујем да тада у Београд спонтано, аутобусима, а можда и чамцима и бродовима, уз обавезни сендвич и јогурт, стигне забринути „народ” из целе Србије да одбрани Београд на води.

„Пред нама је још много процедуралних, правних и симболичких инстанци у којима треба да реагујемо. Поред нас је још много суграђана које треба охрабрити да се укључе у одбрану заједничких интереса. Београд нема никог другог осим нас самих!”

На муци се познају јунаци.

Oснивач Грађанских иницијатива

Коментари38
e0c86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља