Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шио ми га Беко…

Храбар је човек Миша Беко. Најхрабрији од преосталих тајкуна и најмање тајкун од свих њих. Кога то Миша Беко данас заступа? Да ли он преузима улогу Јованке Орлеанке испред целог приватног сектора?

Свако ко вози више од „голфа тројке” ујутро се буди и размишља да је дошао дан да ће и он бити проглашен тајкуном. Плаши се, јер се бави својим послом и плаћа своје рачуне, а није на буџету државе. Сваки приватник стрепи када ће му доћи на врата и ухапсити га зато што није узео фискални рачун када је јео на репрезентацију.

Није то мали грех! Сваки приватник бео, сив или црн, саучесник је у удруженом злочиначком подухвату повећања буџетског дефицита који служи за финансирање државно-партијског апарата. Криви су јер не дају довољно да се покрију трошкови државе. А држава из мандата у мандат све скупља и већа. Једни дају мање, други траже више.

Дефицит је недостатак новца који нам треба да се финансира, како кажу, 150 милиона евра годишње у Железницама и Бог те пита колико у Железари Смедерево. И да не набрајам даље. А приватници никако да одумру.

Миша Беко – живи штит, тестира систем који не постоји. Он ће се јавити на конкурс за директора Железнице и изазвати све оне који имају исти или бољи си-ви да му буду такмаци. Железница је парадигма државе, а његова понуда је храбра, нелогична и, бојим се, неостварива.

Беко, по међународним стандардима, има радну биографију која га квалификује за овакве задатке. Има образовање које је неспорно. Има радно искуство којим јасно доказује да уме да води велике системе, у вечитој транзицији, кроз процес „пословног преокрета”. Има снагу да доноси „тешке и болне” одлуке које су у овом случају неминовне. Беко је имућан човек кога није лако поткупити за сићу.

Он добро зна да у таквим пројектима прво заврнеш славину, удариш по смањењу трошкова, па онда полако. Само би му груби радови већ донели краткорочан успех. Чак и да не ради ништа на модернизацији, може само на трошковима да скине пола за годину дана а да се то и не осети (то јест да не осете Железнице, а многи добављачи, синдикати и слични ће га звати телефоном и слати му претеће поруке).

Беко овом понудом мора да победи јер би се у супротном много обрукао. Ем се нуди, ем га неће. Ако не успе, онда ће га тек дотући. Значи, победник или покојник!

Шта је онда нелогично и зашто је то неоствариво? Беко ће оголити целу бесмисленост идеје да аматери могу нешто да професионализују. Надам се да му је то рачуница. Део изборне кампање се састојао на поруци да се јавна предузећа морају професионализовати. Бираће се људи најбољи од најбољих, само на конкурсима и тиме увести меритократија на нивоу предузећа.

Да почнемо редом. Замислимо да се Миша Беко пријави на конкурс. Обично, када постоји конкурс, постоји и конкурсна комисија. Та комисија бира најбоље људе. Да би изабрала најбоље људе, сама комисија мора да буде иста или боља од људи који се пријављују јер иначе није у стању да процени који су људи најбољи за која места. Ту је прва нелогичност.

Замислимо да смо ову препреку некако превазишли и да су неки кадровици из Владе изабрали Бека као најбољег од најбољих. Он почне да ради и мора да има некога коме ће он одговарати. Ту улогу имају управни и надзорни одбори. У тим телима морају да седе људи који имају слично искуство као Беко и који ће одобравати и употпуњавати његове предлоге и одлуке. Како сада ствари стоје, у тим телима седе неки кадрови које постави Влада, а, како смо до сада видели, професионализам није био кључан критеријум приликом њиховог избора.

Миша зна добро да рачуна и процењује ризик. Већа је вероватноћа да ће он већ самим конкурсним процесом доказати да од приче о професионализацији нема ништа него да ће он бити директор Железница, изабран на поштеном конкурсу. Још је теже замислити да ће рапортирати неком паметном управном или надзорном одбору. Наравно, чак и ако све ове баријере прође успешно, остаје оно што је суштина његове понуде, да од Железница направи успешно предузеће.

Када би дао предлог да се отпусти 1.000 радника, за врат би му скочили синдикати и цео државни апарат. Када би покушао да раскине штетне уговоре, салетели би га разне парапартијске структуре. Биће опет на насловним странама. Сликаће му жену и децу и мешаће му се у одлуке. На крају ће га понизити, као што су свакога до сада ко је хтео нешто логично и нормално да направи у том свету.

Миша је храбар и кадар, али му неће дати да победи. Ако он победи, онда је изгубио овај потемкиновски партитократски систем чије смо жртве више деценија. А они могу да изгубе више од Мише.

Мокрогорска школа менаџмента

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.