Крила „Етихада” за „Ер Србију”

У време када се говори о томе како спасити што више предузећа у реструктурирању и пронаћи им стратешког партнера, једна успешна прича – од „Јат ервејза” до „Ер Србије”, уз помоћ „Етихада”, поново је дошла у жижу јавности. И то поводом објављивања детаља потписаног уговора. Премијер Вучић обелоданио је уговор и одговорио на сва спорна питања у вези с тим, јасно указујући на оно што је најважније – на економске ефекте.

Морамо прво поћи од чињенице где је био „Јат ервејз” у тренутку када је потписан уговор са „Етихадом”. Наиме, „Јат” је само у 2013. години имао губитак од 73 милиона евра, док је губитак у 2011. и 2012. укупно био око 67 милиона евра. Укупне обавезе „Јата” према банкама, држави, и по другим основама из пословања износиле су 230 милиона евра. Флота „Јата” била је стара и израубована, с просечном старошћу већом од 25 година и с нефункционалном мрежом дестинација. Једноставно, „Јат” је био пред стечајем и гашењем, јер држава годинама није могла да нађе стратешког партнера или компанију која би га купила. И то у много повољнијим временима у сегменту авио-превоза него сада. Уговор с „Етихадом” једноставно је био спас за српског националног авио-превозника и једино решење за његово преживљавање. Овакав уговор био је и једина могућност да „Јат” добије веома озбиљног и респектабилног партнера који може да обезбеди профитабилно пословање националног авио-превозника.

Уговор с „Етихадом” донео је и почетак ренесансе српске националне авио-компаније. За само годину дана сарадње, нова национална авио-компанија, у којој је Србија власник 51, а „Етихад” 49 одсто акција, почела је да послује у плусу, с очекиваним профитом од милион евра у овој години. Број путника повећан је за 70 одсто и достигао је ниво од око 950.000 путника у првој години пословања. Остварен је и пораст од 65 одсто у превозу терета. Уведен је и модеран модел пословања, какав се примењује и у „Етихаду”, једној од најбрже растућих компанија у авио-саобраћају у свету, заједно с „Емирејтсом”. Модернизована је флота, уведено је седам нових линија, „Ер Србија” је ушла у мрежу „Етихада” и остварује сарадњу с авио-компанијама које послују у саставу овог великог светског авио-превозника. Треба рећи и да „Ер Србија”, према студији „Оксфорд економикса”, доприноси бруто друштвеном производу с више од 700 милиона долара, односно са 1,5 одсто БДП-а и индиректно доприноси запошљавању 20.000 људи. Видљив је и допринос „Ер Србије” расту промета на аеродрому „Никола Тесла”, што ствара услове да београдски аеродром постане регионални центар авио-саобраћаја. „Ер Србија” је, за само годину дана, од великог губиташа, који је државу веома много коштао, постала профитабилна компанија с великим перспективама за даљи раст.

На основу уговора види се и да партнери имају углавном равноправне финансијске обавезе. „Етихад” се обавезао да у нову компанију инвестира 100 милиона долара, од тога 40 милиона кроз докапитализацију, која је урађена прошле године, и кроз позајмицу од 60 милиона долара, која још није искоришћена. Држава Србија је у обавези да до 2016. у нову авио-компанију инвестира укупно 82 милиона долара, и то кроз готовинске уплате или кроз неплаћање аеродромских такси у Србији. Из овога се види да су обавезе државе према „Ер Србији” на нивоу губитака које је „Јат” имао само у 2013. години. Исто тако, треба рећи да је логично да је држава на себе преузела старе дугове „Јат ервејза” (292 милиона евра), који ће се решавати као и други дугови јавних предузећа. У сваком случају, Србија би и без „Етихада” морала да решава старе дугове „Јата”. Наравно, ови дугови немају никакве везе с новим стратешким партнером.

Овај модел оздрављења авио-компанија у губицима није усамљен. Последњи такав пример јесте недавно преузимање 49 одсто капитала губиташа „Алиталије”, који је такође преузео „Етихад”. Ова трансакција подразумева комбиновану инвестицију „Етихада” у износу од 560 милиона евра, док ће акционари „Алиталије” обезбедити додатно капитално улагање од 300 милиона евра. Банке акционари требало би да обезбеде још 600 милиона евра кроз финансијско реструктурирање и отпис дугова. Италијанске финансијске институције одобриће нове линије кредита, у укупној вредности од 300 милиона евра. Очигледно, цена оздрављења једне авио-компаније свуда мора да се плати.

И због тога оспоравање уговора с „Етихадом” из, пре свега, политичких разлога представља лошу поруку инвеститорима. И ствара осећај несигурности за стране улагаче. То Србији не треба. Србији треба што више инвеститора и стратешких партнера као што је „Етихад”. А управо партнерство државе и стратешких инвеститора је модел који може бити спас за многа предузећа.

Виши саветник „Kreab & GavinAnderson”, Брисел