Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србин у свету роботике

Јовановић je с колегама осмислио начин управљања „Екероботом” Лична архива

За Косту Јовановића, младог роботичара, асистента београдског Електротехничког факултета и докторанда, рођеног пре 27 година у Чачку, јавност је чула пре три године када је био вођа четворочланог студентског тима који је освојио шампионско место на међународном такмичењу студентских пројеката у области инжењерства.

Прво место нашим младим научницима припало је због одлично урађеног дела великог европског роботичког пројекта „Eccerrobot” (у слободном преводу значи „Ево робота”, парафраза крилатице на латинском Ecce homo – Ево човека).Реч је заправо о чуду од робота, који је направљен тако да анатомски имитира човека толико верно да му се очитавају скелет и мишићи.

Јовановићje с колегамаосмислио начин управљања „Екероботом” а о значају човеко-робота говори и чињеница да га је амерички часопис „Популарна механика”још 2010. прогласио за највећи технолошки концепт те године. А годину дана касније „Екеробот” освојио је другу награду на европској изложби технике.

–Рад на овом пројекту омогућио ми је да сарађујем и учим од највећих европских роботичара, да пропутујем светом и видим најпознатија места истраживања, али и конструисања робота. Како бих другачије имао шансу да посетим универзитете у Цириху, Минхену, Сасексу, да упознам француску компанију која је израдила „Екеробота” – прича Коста Јовановић.

А док су Костини другари пикали фудбал, он је као петогодишњак био фасциниран трансформерсима, роботима из популарних цртаћа деведесетих који су у протеклих неколико година, па и ове, добили и игране филмске верзије. Није их било код нас, али је Коста имао течу који му је из Словеније доносио трансформерсе и, наравно, наш саговорник је био главни даса у својој улици.

Коста је физику заволео у основној школи уз професорку Зорицу Миловановић.Као ученик генерације, уписао је чачанску гимназију.И гимназију је завршио као ученик генерације, а онда се упутио у Београд, на Електротехнички факултет. Јер, његов тата, машинац, рекао му је: „Сине, што је некада било машинство, сада је електротехника!”

Наш млади научник неко време провео је у Немачкој, као стипендиста Фондације „Зоран Ђинђић”. А онда га је професор Поткоњак позвао у тим да ради на европском пројекту „Екеробота”.

–Јапан је моја неостварена жеља – каже Коста и то је разумљиво, када се зна шта ова земља представља у роботици.

–У Београду сам упознао професора Хирошими Ишигуро који је 27. на планетарној листи живих генија данашњице. На Данима будућности 2012. у Београду, професор Ишигуро, предавао је о роботици. Он конструише геминоиде, роботе који имају људску мимику лица. Та фрапантна сличност робота и човека може да остави и застрашујући утисак на људе.

–Када је професор Ишигуро пустио видео-снимке својих робота, сви смо занемели од шока!

Да ли Коста Јовановић сања о сопственом роботу?

– Да али развој такве технологије није ствар мале државе каква је Србија, већ је то могуће само сарадњом с водећим светским силама.

Јовановић наводи да више од половине свршених студената електротехнике, нажалост, напушта земљу у последње две године. А он остаје у Србији, јер ту, каже, има све што му треба: дугогодишњу девојку, пријатеље с којима игра баскет, посао и честе прилике да по неколико месеци надограђује своје знање и учествује у великим пројектима високотехнолошке роботике.

Б. Јакшић

-----------------------------------------------------------

„Београдска шака”

За многе наше људе чуло се захваљујући њиховим „прилозима” светској роботици. Професор Миомир Вукобратовић, који је преминуо пре две године, поставио је теорију тачке нултог момента, што значи да је утемељио планирање ходања хуманоидних (човеколиких) робота. Користе је сви у свету, па и водећи у области роботике, Јапанци. Професор Рајко Томовић конструисао је прву бионичку руку, а колико је вредно његово дело говори чињеница да је та рука претеча свих протеза и вештачких помагала за хендикепиране људе. Ова бионичка рука у свету је позната као „Београдска шака”!

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.