Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Учините нешто, маестро

Латинским изразом „panem et circenses” или дословно „хлеба и циркуса”, то јест игара, назива се метода којом власт смишљено обезбеђује подршку народних маса тако што задовољава њихове тривијалне потребе, науштрб дугорочних интереса и свести о стварном стању у држави. Ако пресликамо лукавост старих Латина на данашњу ситуацију у српском друштву – до каквог закључка можемо доћи? Има ли сличности или не? Прошло је фамозних сто дана рада нове Владе Србије. Економске, политичке и глобалне друштвене учинке оцењују стручњаци за наведене области. Куражнији и мање склони аутоцензури критикују, анализирају и куде, а понеки који греју дланове на ватришту владајућих партија – величају посвећеност, енергију и храброст чланова владе. Укљештени између огромних дугова, пропале привреде, скупе државе коју све теже можемо издржавати – и неизвесног европског пута у који се заклињемо, са једне, и оданости словенској руској браћи, са друге стране – плутамо као окрзани и напукли брод по муљевитом језеру. Чије се обале не виде и не разазнају. Овакав утисак тешко је могао да поправи извештај премијера, који се неспорно веома залаже.

Но, ако оставимо економским и политичким експертима да се баве хлебом и глобалним учинцима српске владе, без помисли да бих могао бити један од њих – усуђујем се да добронамерно кажем коју реч о играма, то јест о резултатима у области културе. О назнакама и наговештајима културне стратегије – уколико она уопште постоји. О почетним остварењима новог, помпезно и плебисцитарно устоличеног министра културе, уваженог господина Тасовца. Чије именовање сам – што је за њега и његову министарску каријеру потпуно небитно, јер нисам члан чак ни кућног савета – и сам подржао.

Не мислим да сам владика ако четрдесет година скупљам петопарце испред манастира. Да сам лук садио за четири деценије мог скромног учествовања у културном животу Србије - нешто бих научио. Искуствено бих до неких закључака дошао. То ми даје право да се запитам: где је данас улога и место културе у нашој држави? Поред изјаве да ће радити на смањењу естрадизације у култури – што је за сваку похвалу – шта је уистину предузео господин Тасовац? У којој сфери стваралаштва и културног чињења се данас у Србији види нова енергија и нова културна политика? Сем што је речено да ће у стимулацијама за културне делатности и продукцију бити укинуто чувено дискреционо право, којим је уистину коруптивно и по налогу политичке елите награђиван за лојалност и поткупљиван један број истакнутих културних стваралаца.

Сетимо се да је пре сто дана у експозеу премијера – култура тек споменута. Поред корекције навише оних подсмешљивих 0,62 одсто који ће се из буџета издвајати за културу, што је за аплауз – уз фразе и општа места о значају стваралаштва – конкретно је речено да ће ова влада за време свог мандата коначно отворити установу од посебног националног значаја чије смо име давно сметнули с ума – Народни музеј Србије. Убрзо затим, министар Тасовац је тамо виђен како пред објективима ТВ камера уноси мадраце, стару обућу, млеко у тетрапаку и мелни пелене. Није ли постојало неко друго, прикладније место за скупљање хуманитарне помоћи  од холова девасираног Народног музеја? Или је господин Тасовац желео да нам пошаље луцидну и саркастичну поруку – да поново схватимо ко смо, где смо и шта смо? Да се подсетимо какав однос имамо према сопственој културној баштини и духовном наслеђу сопственог народа; ако више од деценије држимо затарабљен и затворен музеј који у својој мемљивој утроби чува највреднија дела нашег постојања и културног идентитета? Ако је то хтео – аферим. Успело му је. Због тога се усуђујем да устврдим да је министар културе паметан и интелигентан човек који с потребном количином аутоироније и презира или ћути – или не ради ништа. При том као уљудни службеник државе чини све како би професионално удовољио и потврдио своју лојалност кабинету чији је члан. Уредно се вози аутобусом и посећује фарме – сем што је могуће да се не чешља баш како би Вучић хтео. Због тога га и не узима у државне делегације када путује у посете најмоћнијим лидерима света.

Дакле, министра културе питам: зашто ћутите? зашто не учествујете? због чега не говорите? Чујем да то уме лепо да ради. Поред тога што је музички уметник, он је и интелектуалац. Због чега није активан? Да ли га неко спутава? За очекивати је било да баш министар културе буде модератор отворености, плуралности и демократичности српске владе коју одавно бије глас да је аутистична, аутократска и једноумна? Зашто мало или никако не путује? Када и где је последњи пут обишао неку културну институцију у унутрашњости Србије? Због чега не комуницира са ауторима, писцима, сликарима, филмским уметницима? Или то можда чини – али не пред очима јавности. Што би морао. Колико установа културе ће ове године бити реконструисано? Који театри у унутрашњости? Које галерије у приградским општинама? Хоће ли се и када привести намени макар један дом културе којих, као авети нашег немара

и запуштености, има у сваком већем селу у Србији? Или сељацима култура и не треба? Довољно је само да држави плаћају порез? Колико филмова данас финансира српска влада? Зашто немамо озбиљан филм о 100 година Великог рата? Да ли чекамо да га сними неко други? Да у њему истраје на сопственим „истинама”? Науштрб храбрости, родољубља и патриотизма српског народа. Или мисли да је довољно урадио што су му у скупштини пре одмора прошли нови медијски закони – по мери Европе? О којима нико од грађана још ништа не зна.

Шта вам даје право да будете министар културе у илегали, господине Тасовац? Јавите се, побогу, за реч. Кажите нешто. Ако наставите овако – централне теме на културним страницама српске штампе (не само таблоидне) – и даље ће бити колико тона пива се попило на сабору у Гучи, да ли је малолетни син српске естрадне диве кренуо стопама свог „славног” оца или не, како тече опоравак националне фолк диве која се спотакла на летовању или ко је нова изабраница српског „краља бакра”. Учините нешто, маестро.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.