Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Сточар” може да се препороди

Радич Нешковић ових дана, под дудом који расте баш на вратима товилишта у Мрчајевцима (Фото Г. Оташевић)

Мрчајевци – Пре четврт столећа „Сточар” је заједно с кооперантима из чачанског краја одгајио 10.000 говеда у турнусу и продао купцима из Италије, Грчке и арапског света, за 15.000 милиона долара. Матична фарма у Мрчајевцима са 2.500 товљеника и још 70 узгајалишта по селима са 50 до 150 грла, били су те, 1989. године, највећи извозници живе стоке из СФРЈ, месари су зарађивали 3.000, а сточари код куће 1.000 марака. Може ли бар нешто од тога да васкрсне?

– Добио сам снагу да обновим читав тај систем који је данас у стечају и сачинио развојни програм. Протеклих месеци потрудио сам се да пронађем доброг купца и убрзо су се јавила двојица заинтересованих. Све што је потребно већ постоји и за две године подигли бисмо посао на капацитет од 6.000 грла, а „Сточар” је у међувремену опремио и савремену кланицу у Чачку за прераду 80 јунади и 150 свиња дневно, с дозволом за испоруке у треће земље – каже за „Политику” Радич Нешковић (75), економиста из Чачка и творац старог „Сточара”.

Пре тачно четири деценије он је основао колектив под називом „Сточарска задруга Сточар – Чачак”, с њим и фарму у Мрчајевцима која је довршена 1979. године и Штедно-кредитну задругу за удруженике и кооперанте, с просечним стањем од 1,5 милиона марака за заједнички обрт. Успут је заповедио да се у фарми посади и залива хиљаду струкова руже, али данас ту бујају апта, коприва и пелен. Баш на вратима једног товилишта примио се, израстао и ојачао дуд, који не да проћи.

– Систем је био замишљен тако да 70 малих фарми код „Сточара” у троуглу између Пријевора, Катрге и Луњевице добију по трактор, фрезер, тањирачу, цистерну за осоку, силажни комбајн и ситну механизацију. Свака је имала и сило – тренч и складиште за концентрат. Истовремено, тов и откуп телади за наш рачун радиле су и удружене ветеринарске станице из Крушевца, Трстеника, Александровца, Бруса, Варварина и Ћићевца, којима смо дали опрему за осемењавање, семена и лекове, и обезбеђивали новац за исплату сточарима – наводи Нешковић.

Он подсећа да је чачански „Сточар” са производњом од 2,6 милиона килограма меса у једном турнусу био највећи произвођач у СФРЈ, испред комбината у Хрватској, из Петриње и Врбовца. Тих лета, „Сточар” је на својим фармама чувао и војне резерве од чак 5.000 јунади.

– Било је уобичајено да се, на захтев купца из Либије, рецимо, за само седам дана спреми 1.000 товљеника и утовари на брод у Плочама. У таквим испорукама често се као наш ортак појављивао „Месопромет” из Сплита, тако што би обезбедио новац за 500 грла, а зараду смо делили.

„Сточар” је на оснивању (1974) имао 43 радника, а крајем осамдесетих 210 запослених с просечном зарадом од 800 марака, а код сваког од 70 коопераната посао су имала по три члана домаћинства. Месари који су у пензију отишли са десетогодишњим просеком, данас примају по 60.000 динара.

– Пропаст је дошла са санкцијама 1992. године. Систем би и даље живео да границе нису затворене. Цела наша привреда пала је због тога, с несагледивим последицама – цени саговорник.

Само „Сточарева” фарма у Мрчајевцима обухвата седам штала за тов јунади, магацин, управну и остале зграде, надстрешнице и базене, с укупном површином од 12.900 квадрата или колико два фудбалска игралишта. Све то распоређено је на кругу од 6,23 хектара, али је пуну деценију, до августа 2005. године, товилиште било празно. Фарму је тада купио, напунио и обновио Панто Вучуровић из Бијеле код Херцег Новог („Пантомаркет”), али је поново опустела 2010. године, под ударом нове економске кризе.

– Вучуровић је 2008. године „Сточарев” систем подигао до висине 40 одсто капацитета, и то је још један доказ да читаво предузеће може да се препороди. Потребан је само почетни капитал и уверен сам да ни то није проблем, јер се брзо враћа пошто турнус за узгој једне генерације јунади траје свега десет месеци – казао нам је Радич Нешковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.