Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пајтић против Пајтића

Када код других препознајемо своје политичке идеје, није ли већ то успех и прави смисао бављења политиком. Када их, међутим, препознајемо код наших политичких противника, то је већ успехов успех, пред којим се само може испречити наша ускогрудост, особина кадра да и велике политике учини малим. Уосталом, нема „ништа глупље него победити, права је слава убедити”, писао је Виктор Иго.

Зато је добро што Бојан Пајтић, председник Демократске странке („Десет теза о Србији”, „Политика”, 18. августа), верује како је данас нормално борити се за „српску Србију”. Још боље је кад каже како нам, као српском народу и друштву, на првом месту морају бити сопствени интереси, уместо европских или регионалних. Наравно да је у праву кад каже како су потомци Срба који су северно од Саве и Дунава дошли с патријархом Чарнојевићем, заједно с оним Србима који су ту већ били и оним који су дошли касније, успешно радили да тај простор буде присаједињен Србији. То је посебно лепо чути од некога ко је, не тако давно, у званичне документе војвођанске аутономије ставио да је она наслеђе комунистичке партије.

Више од свега Пајтић сведочи истину кад каже да Србија не може да постоји док је тако снажно подељена, као и да је дошло време да се после четврт века на српској друштвеној и политичкој сцени догоди смена генерација. Но, само ова последња истина незамислива је с Бојаном Пајтићем на политичкој сцени, а на власти у Војводини да се и не говори. Све што је рекао у свом инспиративном тексту могуће је, али ништа од тога није могуће с Бојаном Пајтићем и целом галеријом „пајтићeваца”, који су распоређени практично по свим порама наше јавне сцене и ту паразитирају већ деценијама. Јер, како ће Бојан Пајтић да изађе на српски и, како сам каже, нормалан пут кад је готово две деценије био његов најгласнији противник, од кокетирања са стварањем вештачке војвођанске нације до покушаја наметања сепаратистичког статута.

Овде није реч о мојој злурадости, већ о простим природним и друштвеним законима. Како ће, дакле, Бојан Пајтић и ДС постати заштитници средње класе у Србији кад су, пресудно доприносећи њеном сиромашењу, учинили да средњи слој готово потпуно нестане, практично без икакве шансе да се у овој генерацији поново појави на друштвеној сцени. Док су они, ДС, како каже сам Пајтић, отишли ка Европи, средњи слој је остао на перону. Дакле, они у бечким и париским ресторанима, а средњи слој све ближе казану народне кухиње. Тако да би можда било најсврсисходније да Пајтић и дружина грађане Србије пре свега заштите од себе самих.

Али, рекох, ускогрудост није партнер мудрих, и зато Пајтићу, који се јавно исповедио да је грешио и да је спреман на покајање, руку треба прихватити обема. Као син православног свештеника, он зна да је за покајање, осим признања, потребно и дело. Саме речи нису довољне. Зато за почетак предлажем да на првој наредној седници Скупштине АП Војводине, заједно с њим, поништимо Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине, чиме би ДС на делу показао како ради на „српској Србији” и тиме нам свима дао доказ да заиста озбиљно мисли оно што његов лидер јавно говори.

Подсећања ради, Пајтић је био предлагач ове декларације у којој, између осталог, стоји како се Војводина у саставу Србије нашла вољом народа исказаном на Скупштини изасланика народа Војводине у Новом Саду 30–31.7.1945. године. Узалуд смо му тада поручивали да не чини то и указивали како је Војводина настала вековним радом, пре свих, Срба, а да је мисија Српске Војводине била да се присаједини Србији у трајну и нераскидиву везу јер би се на тај начин сав словенски живаљ јужног дела тадашње Аустроугарске нашао у заједници с пијемонтом слободе, Краљевином Србијом. што се и десило 24. и 25. новембра 1918. године.

Поништењем ове декларације, Пајтић би се на достојан начин одужио и свом узору Милошу Црњанском, од кога је, како сам каже, учио како је бити Србин северно од Саве и Дунава.

Председник Треће Србије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.