Зукорље, Вуч и Дач

Ако би часни ефендија санџачки Муамер Зукорлић кренуо стазама Џуџиним и почео да се презива Зукорље, што вуче на албанско порекло, у Србији би настала паника. Тако тврди Муамер Зукорлић Садашњи. Замислимо да се догоди таква гунгула, па да Зукорлић заиста постане Зукорље Будући! И, ето ти белаја у земљи Србији, са све Санџаком.

Откада је Есад Џуџевић и званично постао Џуџо, настала је права помама за претрагом родословља. Већина се у Санџаку и ван њега сјајно забавља лингвистичким комбинаторикама са својим и туђим презименима. Појединци, међу којима и потенцијални Зукорље, размишљају шта би се заиста догодило када би се из историје и сећања заувек повукло оно „-ић” или „-вић”.

Разуме се да Џуџевић има право да се презива како хоће. То спада у такозвани корпус људских права. Мада је, примећујем без трунке малициозности, Џуџевић могао да буде доследан и постане – Џуџе! 

Али Џуџо ни изблиза не изазива такву папазјанију какву би могао да направи муфтија Зукорље када би изненада, са новим презименом, кренуо ка Београду.

Шта ћемо, јадна нам мајка, ако Зукорље, у колони џипова, заиста крене ка Београду? Срби трче по децу и склањају их у дворишта. Замандаљују капије, спуштају ролетне... Државно руководство размишља: да ли да се разбеже или да промене своја презимена и придруже се мањинским ћефовима? 

Ко ће први да се истакне ако неће шеф. Премијер, сав забринут због   Зукорљине инвазије, размишља о ревизији своје породичне историје. Дакле, логично је да Вучић постане – Вуч!

Пошто сви следе премијера и у добру и у злу, Вуча одмах позива Дачић.

– Здраво, Дачићу – каже му доскорашњи Вучић.

– Здраво, Вуч, овде Дач – поздравља га дојучерашњи Дачић.

Али, премијер се ипак двоуми. Како да се српски шеф дипломатије презива Дач? Шта ако неко од кочничара реформи Ивици дода на кварно и – „Шулц”? Замислите овакав наслов: „Српски шеф дипломатије Дач Шулц у посети Берлину!”

Ни код Вуча ствар не звучи ништа боље. Вучић делује некако питомо. Али, новокрштени Вуч поплашио би и оно мало Србаља који не дрхте пред њим.

Тако су, у последњем тренутку, представници званичног Београда сачували своје „-ић”.

Министар Тасовац нема тај проблем. Негде давно загубио је „-ић”. И, шта сада да ради министар? Да постане – Тасовчић?

Шта чека Србенда без мане и страха, Миле Додик, коме је страни окупатор, вероватно предак некога од специјалних представника у БиХ, ампутирао „-ић”? Дакле, Миле, кад ћеш постати „Додикић”?

Угледни глумац и редитељ равногорске оријентације Радош Бај, вероватно би рекао:

– Село гори, а ми се се чешљамо.