Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Седамнаест мостова у граду без реке

Мостови грађени за фијакере (Фото Ј. Даниловић)

Вршац – Ретки су градови који, као Вршац, имају толико мостова, и то изнад – потока. Равно седамнаест ћуприја, саграђено је дуж корита Месића, поточића који око четири километра вијуга кроз град. Поток извире подно Вршачких планина и у ову варош улази на југоисточној страни, а из ње излази на северозападној страни, након меандрирања дуж улица, кроз баште и градска дворишта.

Вршчане понекад „продрма” туга што немају праву реку, али се убрзо смире кад се сете да би таквом водотоку морали много више пажње да поклоне.

Садашњи су мостови, мада је међу њима неколико правих архитектонских лепотана, прилично запуштени. И поред тога, успешно одолевају – „заштити државе”.

Последњи радови на њима обављени су крајем прошлог века, а чишћење корита Месића од разних шерпи, машина за рубље и фрижидера, „смедереваца”, шкољки аутомобила, прашумског растиња... обављено је, како-тако, пре девет година. Одмах после тога, као што се и претпоставило, изнова је почело пуњење корита новим смећем, чији је садржај у складу са променом стандарда грађана. То је било и очекивано, јер није било контроле понашања несавесних.

Сви се слажу да је неопходно више власти и на овом водотоку.

Месић је „припитомљен” тек 1975. године. Те године је, на улазу у град, после катастрофалне поплаве годину раније, ископано велико акумулационо језеро са бетонском преливном браном. Приликом иоле обилнијих киша, или наглог топљења снега на Вршачким планинама, овај поток је до пре четири деценије толико бујао да је плавио градске улице, баште, куће..., а угрожавао је и рушио и мостове.


Најлепши вршачки мост је код Мале цркве (Фото Ј. Даниловић)

Неимарски подухват Вршчана могао би да послужи и другима као пример, нарочито после овогодишњих катастрофалних поплава у нашој земљи.

За мостове као плодове људског ума, везане су много успомене Вршчана. Пројектанти и неимари наменили су ћуприје за прелажење пешака, паорских запрега или парадних фијакера. Пре два и више векова, када су вршачки мостови подизани, није се претпостављало да ће бити коришћени и за вожњу аутомобила и аутобуса, а још мање да ће човек и шлепером хтети да пређе на другу страну. Због недовољне ширине за мимоилажење два возила, испред неких од ових ћуприја, постављени су саобраћајни знаци за давање првенства једном смеру.

Уопште, цела вршачка варош је грађена за пешаке и фијакере.

Градитељи ни сањали нису да ће мостовима, посебно у делу Вршца познатом по имену „српски крај” или „паорски крај”, бити потребна ширина и за комбајне, које власници морају заобилазно да довезу до куће.

– По лепоти се издваја мост код Мале цркве, који спаја главну вршачку улицу са два имена, Дворска и Другог октобра, преко потока Месић. Овај мост има карактеристике сецесије, и подигнут је крајем 19. века. Такође стилски вредан мост је и у Змај-Јовиној улици, на коме је челична табла са 1882. као годином његове изградње – каже за „Политику” архитекта Снежана Вечански, из регионалног Завода за заштиту споменика културе.


Мост у Змај-Јовиној траје од 1882. године (Фото Ј. Даниловић)

Оба поменута моста вапе за рестаураторском руком. Кад год је до сада ово питање потезано – „никада није било новца”, а истовремено су бележена и непромишљена улагања, бацање пара, у другим областима. Рестаурирање макар два моста, код Мале цркве и у Змај-Јовиној улици, било би истовремено и улагање у туризам, јер је реч о главним вршачким саобраћајним артеријама, у којима би ова два драгуља била и права атракција, која би сведочила о озбиљности много пута изречене намере Вршчана да од свог вишевековног града створе важно туристичко место.

Тешко је схватити да је за ове архитектонске и историјске вредности, важних симбола вароши и раскоши тадашњег грађанског друштва, још пре век и по било довољно пара, а да сада нема ни за њихово одржавање.

Сви наши саговорници се слажу да су „мостови неимарска дела којима се људи највише диве и којима су најприврженији, за које их везују успомене, емоционални набој, о којима су спеване песме и написани романи”. Мостови су, не само вршачки, и ликовним и филмским уметницима послужили као инспирација.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.