Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Погрешан лек за буџетски дефицит

Последњих недеља сведоци смо праве хајке на пензионере, означене као главне кривце за огроман буџетски дефицит који има држава Србија. Поједини медији преплављени су текстовима који у најстаријој популацији виде главне кривце за, од стране неких стручњака, драматично најављиван банкрот државе. Наслови „Кркобабићева издашност...”, „Чекају паре уместо да их праве”, „Пензионери последња буџетска одбрана”, не остављају у јавности дилему да је једини излаз у смањењу пензија (и плата запослених у јавном сектору) од најмање десет одсто. А кад се појави вишак у буџету, као прошлог месеца (6,9 милијарди динара), онда се то јавности прикаже као „варљиви вишак”!

О пензијском фонду, као о једном од највећих „трошаџија” буџетских пара, већ је било речи и на овим страницама, у покушају да се укаже да није смело да се дозволи да пензије постану буџетска категорија, односно трошак, како поједини стручњаци то представљају. Јер оне то једноставно нису. А то што су средства запослених уплаћивана у Фонд ишла на другу страну није проблем пензионера, него оних који су их ненаменски узимали, односно државе. У целој тој халабуци, у којој предњачи Фискални савет и поједини економисти у жељи да „припомогну” Влади у убеђивању јавног мњења, упорно заговарајући фискални приступ проблему, не чује се глас ни пензионера ни других стручњака, који такође имају своје аргументе.

Није мало оних који аргументовано тврде да смањење плата и пензија неће смањити буџетски дефицит. Напротив, изазваће још веће проблеме. Десет одсто мање пара у новчаницима пензионера и запослених значи и десет одсто мање потрошње и десет одсто мање пореза и ПДВ-а. Ако се зна да из личне потрошње грађана ПДВ учествује са више од 50 одсто у буџету (у Хрватској тај проценат износи 60 одсто), онда је јасно да ће у највећој мери губитак претрпети баш буџет. Како то пренебрегавају у свеприсутном Фискалном савету, заиста није јасно. Повећање фискалних намета у директној је вези с економском неуспешношћу земље, јер раст пореза (фискалних намета) дестимулише инвестиције, смањује привредну активност, повећава незапосленост, гаси радна места и узрокује сиромаштво друштва у целини. Штедњом се ниједан сиромах није обогатио!

Да би се цела ствар с хајком на пензионере и пензије демистификовала у јавности, треба рећи да највише буџетског новца одлази на јавну потрошњу. Државне паре нерационално се троше у непродуктивном јавном сектору и локалним самоуправама с армијама страначких кадрова.

Проблем буџетског дефицита који премашује половину друштвеног бруто производа није само српски. Сједињене Државе, уз БДП од нешто више од петнаест хиљада милијарди долара годишње, имају јавни дуг од седамнаест хиљада милијарди долара (подаци из 2012.). Али не посежу за повећањем пореза. Ових дана и француска влада суочила се с проблемом буџетског дефицита, што је резултирало оставком министра за привреду и падом владе. Излаз је у повећању потрошње, сматрају економисти у овој земљи, а не у повећању пореза и смањивању плата, како заговара наш нови министар. Слично предлаже и нови министар финансија у Хрватској. Излаз је у повећању плата, сматрају у хрватској влади, која има сличне проблеме као и ми, и предлажу смањење пореза и фискалних намета.

Српски проблем није само у пензијама. Пензионери, као најмање заштићена категорија грађана, за разлику од државе, немају своје фискалне савете и лобисте, па су изложени волунтаристичким нападима разних „стручњака”. Порески дугови јавних предузећа и привредних субјеката далеко превазилазе бројку од више милијарди евра. Само привреда дугује за порезе више од пет милијарди евра. О јавним предузећима да и не говоримо.

Србија још није ушла у црвену зону када је реч о висини јавног дуга у односу на БНД, и нејасно је зашто баш сада – кад је стандард грађана на најнижем нивоу за последњих 25 година, кад је национални доходак нешто виши 5.300 евра (иза нас је само БиХ, а испред Албанија, док Хрватска има више од 13.000 евра), кад је незапосленост рекордна (изнад 25 одсто) и кад нема наговештаја повећања домаће тражње – неко заговара мере које значе још мрачнији сценарио.

На крају, за наук. Дирљив је био напор Николаје Чаушескуа да до последњег долара врати дуг Румуније ММФ-у увођењем ригорозне штедње у земљи, кад је ТВ програм трајао два сата дневно и сијалице гореле који сат дуже. Румунију је довео до просјачког штапа од којег се ни до данас није опоравила.

А Србија мора већ једном да рашчисти с тим хоће ли да раскине са заговорницима либералног приступа решавању својих економских проблема или да настави да слуша остапбендеровске саветнике, чија је идеологија садржана у синтагми: „идеје моје, паре ваше”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.