четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.09.2014. у 15:00 Миљенко Дерета

Кампања против цивилног сектора

Деси се да се у једном кратком тексту, у једној изјави, сажме суштина манипулација које непосредно утичу на наше животе, а дугорочно и на судбину нашег друштва и државе. То је успело политичком аналитичару Бранку Радуну у тексту „Невладине или провладине организације” („Политика”, 31. август 2014). Наиме, наизглед износећи свој став о НВО (невладиним организацијама) он је описао однос садашње власти према положају и улози грађана и грађанки у политичком животу, тј. однос власти према њиховом праву да одлучују о условима у којима желе да живе.

За почетак, сва удружења грађана, па и политичке партије, су „невладини” јер их не оснива Влада, а могу бити „провладини” или „против-владини”, зависно од тога да ли подржавају или не политику коју тренутна влада спроводи. То је потпуно легално и легитимно, као што је то и наше право да на изборима, слободном вољом, надам се на слободним и фер изборима, искажемо свој политички став и својим гласом подржимо ону опцију за коју желимо да формира следећу владу. Ексклузивно право политичких партија на политичко деловање је „некад било”, а данас је могуће само у системима који нису демократски.

Г. Радун види два облика деловања НВО – бављење проблемима друштва и политичко мешетарење. Свако бављење проблемима друштва јесте политика, али када се њом баве слободно удружени грађани то, по Радуну, постаје политичко мешетарење. Како то изгледа у животу, или што би „аналитичари” рекли, у пракси, показује скандалозни пример из Београда у коме је усвојен нови Правилник о регресирању боравка деце у београдским вртићима. Наиме овај правилник укида већину погодности за сиромашне породице с више деце. Посебан степен одсуства елементарне људскости је да неће важити ни „попуст од 20 одсто за умањење прихода породици с дететом оболелим од болести као што су: конгениталне малформације, деформитети и хромозомске абнормалности, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, душевни поремећаји и поремећаји понашања, болести нервног система, болести циркуларног система, неоплазме и друго, независно од тога да ли то дете користи услуге предшколске установе”. Ова гомила речи треба да прикрије једноставну чињеницу: Град Београд је одлучио да штеди на деци са сметњама у развоју. То је континуитет: антиљудску „социјалну политику” ова градска власт је најавила још у време док је била Привремена управа Београда, овлашћена за „хитне и неодложне одлуке”, укинувши персоналну асистенцију особама с инвалидитетом и Свратиште за децу с улице. Хитност и неодложност те одлуке била је искључиво дневнополитичка.

Наравно, глас против новог „Правилника о...” подигла су многобројна удружења особа с инвалидитетом, родитеља, самохраних мајки... Они траже да погодности остану, да се не укида ионако минимална помоћ онима којима је потребна, док се кроз законе не дефинише нова социјална политика. Да ли је то бављење политиком? Наравно да јесте – транспарентно и легитимно је противно политици не само актуелне београдске владе, већ и оне у Новом Саду и многим другим градовима. Показује се напросто да је наша социјална политика пре свега у вредносном расулу, да се потребе корисника не задовољавају јер их велика већина нашег друштва суштински не разуме. Попуст за вртић породици с оболелим дететом, као и персонални асистенти, нису ни лични ни друштвени луксуз. Они су основ остваривања права на равноправан, достојанствен живот особа с различитим облицима инвалидитета. Борба за њихова права јесте политика, ма ко да је води.

У свему томе „аналитичари” попут г. Радуна, не случајно, сеју конфузију бранећи потпуно супротне ставове, као, рецимо: „Само по себи није лоше да учествују у политичком животу али...”, па „Важно је да се НВО бави социјалом, културом, екологијом, али учешће у политици је врло проблематично, јер то није транспарентна и легитимна политичка институција, па може да испадне да буде провладина уместо невладина”. Или: „Треба укључити цивилни сектор у преговоре с ЕУ, али се треба чувати њиховог утицаја...” И на крају: „Из ЕУ долази предлог да се појача деловање НВО, што је притисак на власт и ширење утицаја онога ко их плаћа.

Сејање конфузије уместо праве анализе драматичне кризе у коју српско друштво све дубље тоне има за циљ потпуну централизацију власти ради успостављања потпуне контроле свих аспеката живота. Свакој централизацији главни непријатељ су активни грађани и грађанке, често склони „опасном” невладином удруживању. Кампања против цивилног друштва, започета и усавршена деведесетих, успешно се наставља.

Коментари22
1fef8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља