Муслимани су национална мањина
Ко је, на основу чега и с којим циљем избрисао муслиманску националну мањину у Србији из списка националних мањина?
Неодговорно је и неприхватљиво политичко и државно прихватање и одобравање негирања културног и националног идентитета аутохтоних Муслимана Србије, који изводе своје порекло од домицилног хришћанског становништва које је примило ислам за време Османског царства. Нигде у свету не постоји муслиманска религија, конфесија, вера, нити вероисповест, већ само исламска. Крајње је незналачко и недобронамерно поистовећивање исламских побожника, верника, с националним идентитетом Муслимана.
Познато је да је Организација исламских земаља својом Повељом прогласила Муслиманску нацију у модерном смислу као нацију свих Муслимана у свету, чиме је озваничила неприхватљиво поистовећивање верског и националног идентитета Муслимана.
Муслимани су у бившој СФРЈ били један код конститутивних народа, после распада земље добили су статус националне мањине у свим новонасталим државама, осим у Босни и Херцеговини, где имају статус конститутивног, а у Црној Гори мањинског народа.
Историјски еволутивни процес народносног оформљења Муслимана био је различит у БиХ, Црној Гори, Србији и другим крајевима Балкана.
У Црној Гори Муслимани су Даниловим закоником из 1855. године добили статус „иноплеменика”, уз статус „иновјерника”, јер племе је прелазни период ка народном оформљењу код Црногораца у Црној Гори али и многим другим државама.
У Босни и Херцеговини озваничење националног идентитета извршено је 1900. године, када је договорено и прихваћено да се сви становници исламске вере национално изјашњавају као Муслимани.
У Србији је прелаз балканских муслиманских мањина после Првог светског рата с верског на етно-национални идентитет озваничен Уговором о заштити мањина из 1920. године а на основу Сенжерменског уговора о миру из 1919. године. Од тада континуирано тече процес озваничења националног идентитета Муслимана на Балкану и траје све до данашњих дана.
У Србији је, према попису становништва из 1991. године, било више од 246.000 Муслимана, а тај број се 2002. године свео на нешто више од 19.000, док је 2011. године пописано више од 22.000.
До радикалног смањења броја Муслимана дошло је и у Црној Гори, Хрватској, Словенији, Македонији и на Косову, јер је ступио на сцену „великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм”, утемељен на Изетбеговићевој Исламској декларацији.
Програмска декларација СДА усвојена је на Оснивачкој скупштини 1990, а на Бошњачком сабору у Сарајеву 1993. године донета је Одлука о враћању традиционалног националног имена Бошњак Муслиманима БиХ и других крајева. То је био својеврсни преседан, непознат и међународним документима забрањен колективни акт националног преименовања једног народа.
Негативни резултати таквог деловања на национални идентитет аутохтоних Муслимана на Балкану више су него трагични. Поставља се питање, зашто су и с којим циљем Муслимани Србије избрисани из списка националних мањина у поступку избора националних савета, јер се, према сазнањима из медија, не помињу у припремама за спровођење избора националних савета националних мањина.
Зашто се игнорише и маргинализује више од 22.000 припадника муслиманске националне мањине, а третирају се националне мањине и с мањим бројем припадника?
Иако одговорност сносе надлежни државни органи и руководства политичких партија, добар део одговорности сносе и муслимански интелектуалци зато што ћуте и све то пасивно посматрају. Они треба да се ослободе страха од новонасталих Бошњака и институционално се организују, политички или у невладиним организацијама, преко којих би се ангажовали на побољшању статуса и положаја и заштитили од дискриминације и бошњачке асимилације.
Питања покренута у овом раду детаљније су обрађена у издањима Матице муслиманске, а један од циљева је и покретање питања уважавања националног статуса Муслимана у Србији и њихово сврставање у националну мањину, уз истовремени позив Муслиманима Србије за успостављање сарадње у заштити националног и културног идентитета од бошњачке асимилације.
Нема намере да се мешамо у унутрашња питања државе Србије, већ је ово искључиво израз бриге за очување и уважавање националног идентитета и статуса Муслимана који никада до сада нису били угрожени као што су сада.
Председник Матице муслиманске Црне Горе
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.