Муслимани су национална мањина

Ко је, на основу чега и с којим циљем избрисао муслиманску националну мањину у Србији из списка националних мањина?

Неодговорно је и неприхватљиво политичко и државно прихватање и одобравање негирања културног и националног идентитета аутохтоних Муслимана Србије, који изводе своје порекло од домицилног хришћанског становништва које је примило ислам за време Османског царства. Нигде у свету не постоји муслиманска религија, конфесија, вера, нити вероисповест, већ само исламска. Крајње је незналачко и недобронамерно поистовећивање исламских побожника, верника, с националним идентитетом Муслимана.

Познато је да је Организација исламских земаља својом Повељом прогласила Муслиманску нацију у модерном смислу као нацију свих Муслимана у свету, чиме је озваничила неприхватљиво поистовећивање верског и националног идентитета Муслимана.

Муслимани су у бившој СФРЈ били један код конститутивних народа, после распада земље добили су статус националне мањине у свим новонасталим државама, осим у Босни и Херцеговини, где имају статус конститутивног, а у Црној Гори мањинског народа.

Историјски еволутивни процес народносног оформљења Муслимана био је различит у БиХ, Црној Гори, Србији и другим крајевима Балкана.

У Црној Гори Муслимани су Даниловим закоником из 1855. године добили статус „иноплеменика”, уз статус „иновјерника”, јер племе је прелазни период ка народном оформљењу код Црногораца у Црној Гори али и многим другим државама.

У Босни и Херцеговини озваничење националног идентитета извршено је 1900. године, када је договорено и прихваћено да се сви становници исламске вере национално изјашњавају као Муслимани.

У Србији је прелаз балканских муслиманских мањина после Првог светског рата с верског на етно-национални идентитет озваничен Уговором о заштити мањина из 1920. године а на основу Сенжерменског уговора о миру из 1919. године. Од тада континуирано тече процес озваничења националног идентитета Муслимана на Балкану и траје све до данашњих дана.

У Србији је, према попису становништва из 1991. године, било више од 246.000 Муслимана, а тај број се 2002. године свео на нешто више од 19.000, док је 2011. године пописано више од 22.000.

До радикалног смањења броја Муслимана дошло је и у Црној Гори, Хрватској, Словенији, Македонији и на Косову, јер је ступио на сцену „великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм”, утемељен на Изетбеговићевој Исламској декларацији.

Програмска декларација СДА усвојена је на Оснивачкој скупштини 1990, а на Бошњачком сабору у Сарајеву 1993. године донета је Одлука о враћању традиционалног националног имена Бошњак Муслиманима БиХ и других крајева. То је био својеврсни преседан, непознат и међународним документима забрањен колективни акт националног преименовања једног народа.

Негативни резултати таквог деловања на национални идентитет аутохтоних Муслимана на Балкану више су него трагични. Поставља се питање, зашто су и с којим циљем Муслимани Србије избрисани из списка националних мањина у поступку избора националних савета, јер се, према сазнањима из медија, не помињу у припремама за спровођење избора националних савета националних мањина.

Зашто се игнорише и маргинализује више од 22.000 припадника муслиманске националне мањине, а третирају се националне мањине и с мањим бројем припадника?

Иако одговорност сносе надлежни државни органи и руководства политичких партија, добар део одговорности сносе и муслимански интелектуалци зато што ћуте и све то пасивно посматрају. Они треба да се ослободе страха од новонасталих Бошњака и институционално се организују, политички или у невладиним организацијама, преко којих би се ангажовали на побољшању статуса и положаја и заштитили од дискриминације и бошњачке асимилације.

Питања покренута у овом раду детаљније су обрађена у издањима Матице муслиманске, а један од циљева је и покретање питања уважавања националног статуса Муслимана у Србији и њихово сврставање у националну мањину, уз истовремени позив Муслиманима Србије за успостављање сарадње у заштити националног и културног идентитета од бошњачке асимилације.

Нема намере да се мешамо у унутрашња питања државе Србије, већ је ово искључиво израз бриге за очување и уважавање националног идентитета и статуса Муслимана који никада до сада нису били угрожени као што су сада.

Председник Матице муслиманске Црне Горе