Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цена одлучујућа при куповини козметике

Козметика и производи кућне хемије су се поново вратили на пијачне тезге и све је више потрошача, чак и они који су се до сада снабдевали у великим ланцима, ове производе због нижих цена купују на улици. То су углавном производи који су на тржиште стигли илегално и иако имају декларације квалитет је, наравно, под знаком питања. Са друге стране, у легалним токовима продаја ових производа, показује статистика, генерално опада и то највише због високих цена. Када је реч о квалитету штеди се и на њему, па се и купци који су се раније углавном опредељивали за увозне производе мултинационалних компанија, окрећу домаћим, као и производима трговачких робних марки. „Потрошач” је истраживао каква је ситуација на овом тржишту и какав је квалитет производа који су тренутно у понуди. 

– Последњих 20 година све козметичке куће улажу знатна средства у истраживање и развој, а највеће светске компаније и до 300 милиона евра годишње, као и за прилагођавање посебних производа (функционалних производа) различитим типовима коже. Дакле, требало би пажљиво пратити наводе на декларацијама и размислити шта тачно желимо од производа, каже за „Политику” Стеван Благојевић, са Института за општу и физичку хемију.

Према његовим речима, сви нови прописи и у ЕУ и САД и Јапану, имају две важне ставке, а то су информисаност и безбедност потрошача. На кутијама мора бити јасно декларисана намена производа, ограничења код употребе и евентуалне специфичности производа. Практично само добро информисан потрошач је задовољан потрошач, јер је он добио оно што је и желео. 

– Ово питање је најосетљивији део тржишта у свакој земљи и практично прави тест за надлежне институције. Има ли потрошач приступ провереном производу, са јасним и тачним декларисаним особинама, или је препуштен самовољи декларисања произвођача.

У нашој земљи постоји производња свих типова козметичких производа, а са приближавањем ЕУ, последњих година, постоји знатан увоз свих група производа. Домаћи произвођачи владају технологијом и сировинском базом и успешни су у продаји производа за одржавање личне хигијене, док је за производе који су скупљи по јединици производа (креме, боје за косу и слично) водећи увозни производи, што је последица знатног улагања у рекламирање – каже Благојевић.

Велике компаније и даље одбијају да коментаришу тезе о постојању две врсте производа за западно ЕУ тржиште и источно тржиште коме припада и наша земља. И стручњаци потврђују да су ексклузивнији и скупљи производи који се продају у малим серијама мање подложни прилагођавању формулације, јер се то не исплати, док су масовни производи који се продају на више хиљада тона, подложнији таквим променама.

– Треба имати у виду да сви производи који се увозе морају имати јасне декларације на српском језику, сви увозници имају интернет презентације на нашем језику, тако да купац може да процени шта је тачна намена производа и да ли ће му одговарати, како када је реч о цени тако и када је реч о функцији. Читаоци морају да схвате да је овај век време масовне производње, рекламом форсиране потрошње и нестварно великог избора и велике количине информација о производу путем каталога, веба, друштвених мрежа и сличних комуникационих канала. Све то ствара привид лаког избора, а практично избор је тежи и зависи само од купца – каже Стеван Благојевић.

Др Рада Пјановић, директор истраживачко-развојног центра компаније „Далија” и доцент на Технолошко-металуршком факултету каже да је распон квалитета козметичких производа на нашем тржишту огроман. Ипак све што се налази у легалној продаји задовољава основне критеријуме квалитета и не може се наћи на тржишту без неопходних контрола. 

Како је цена у овом тренутку опредељујући фактор приликом куповине производа, најбољу прођу имају они најјефтинији.

– Скупљи производи се теже продају, али би ипак требало имати на уму да су сировине за квалитетнији производ скупље и да такав производ не може бити јефтин. Према истраживањима козметика се код нас најмање продаје у апотекама, док су у Француској купци, на пример, оријентисани управо на апотеке и тамо је то врло популарно – каже наша саговорница. 

У нишкој „Аури” кажу да на наше тржиште стижу производи који су у западној Европи или Америци већ дуго присутни или већ повучени, док нови производи стижу много касније. 

– Довољно је погледати  интернет странице великих светских произвођача декоративе – не бих смела тачно у процентима да се изражавам, али добар део асортимана код нас није ни заступљен. Што се квалитета тиче, ја не бих смела са сигурношћу да тврдим да је лошији (састав производа је исти), али пратећи форуме, блогове и искуства шминкера наилазили смо на пуно коментара да је квалитет производа који се код нас продају знатно лошији. Састав је исти, али проценат учешћа неке супстанце није изражен, а он највише утиче на квалитет и наравно на цену – како крајњу тако и произвођачку. Претпостављам да би се прилагодили платежној моћи неке земље могуће је имати „исти”производ али приликом коришћења се види разлика – каже Мила Литвињенко, директор ове компаније и напомиње да је све више купаца који производе великих компанија наручују преко интернета или пријатеља који им доносе из иностранства. Из угла домаћег произвођача, она каже да је ситуација нелогична, јер се од њих тражи много више документације и доказа о квалитету (што је у складу са прописима), док се од увозника и дистрибутера тражи мање докумената и о квалитету и о пореклу робе.

---------------------------------------------------------------------------

Колико се троши на козметику

Највећа тржишта су ЕУ са пот­рош­њом козметике од невероватних 67 милијарди евра годишње, САД са око 40 милијарди евра и Јапан у коме се годишње за куповину козметичких производа потроши око 30 милијарди евра. Од ЕУ зе­маља у Немачкој се потроши око 12 милијарди евра, Француској око 11, Великој Британији 10, а Ита­лији око 9,5 милијарди евра. 

---------------------------------------------------------------------------

Девет килограма прашка годишње

У Србији се годишње троши око де­вет килограма прашкастог де­терџента по становнику. Увоз (32-34 одсто) је из Румуније, Чешке и Хрватске. Детерџенти приватне робне марке се производе у нашој земљи. Домаћа производња покрива и око 65 одсто тржишта омек­шива­ча. Годишња потрошња детерџената за прање судова је 3,5 литара по становнику, а наше три највеће фабрике покривају 75 одсто ове робе. Осталих производа (за стакла, подове…) троши се укупно 5.000 тона годишње, а до­маћа производња учествује са око 65 одсто тржишта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.