Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страх од шкотске „гиљотине”

Алистер Дарлинг (Фото Ројтерс)

За десет дана може се десити да тумарамо као зомбији са обе стране шкотске границе, констатује градоначелник Лондона Борис Џонсон, који у својој редовној колумни у „Телеграфу“ упозорава да је Велика Британији на ивици катастрофе уколико су најновије анкете о предности гласача за шкотску независност тачне. 

У неуобичајено катастрофичном тону, аутор који иначе претендује да уместо садашњег британског премијера Дејвида Камерона постане председник Конзервативне партије, оцењује да би Британија била гиљотинирана уколико би на референдуму 18. септембра Шкоти одлучили да се од ње одвоје.

Тек сада, када су анкете показале да је десет дана пред референдум дошло до преокрета у расположењу и да је могуће да Шкотска изгласа независност, многи су се пренули. Наслућују да би и пре почетка јесени могли да  се пробуде у сасвим новом свету, не знајући како се зове њихова држава, који су јој симболи, да не говоримо о границама и територији.

У случају да се Шкотска оцепи, Велика Британија више неће моћи да се тако зове већ би морала да се преименује у „Енглеску,  Велс и Северну Ирску”, а чувени „јунион џек”, како Британци са љубављу зову своју заставу, изгубио би своју атрактивност и смисао с обзиром на то да би из ове шаре морала да испадне плава боја, а да би она која презентује Велс требало да буде убачена.

Да је ствар јако озбиљна, показује и пад вредности фунте. Британска валута реаговала је непогрешиво на вест да је одвајање Шкотске реална опција. Она је за један дан изгубила више од једног процента своје вредности у односу на амерички долар, што је највећи пад у једном дану за последњих тринаест месеци. Тржиште не воли несигурност, прокоментарисао је Алистер Дарлинг, бивши министар финансија, који је уједно и предводник кампање униониста

Као да се тек сада суочио са могућношћу да остане без Шкотске, Лондон је у последњи час обећао да ће Единбургу пружити много већу фискалну аутономију, већу контролу над јавним расходима, више контроле над стопом издвајања за социјална давања и низ других мера. Али Единбург ову понуду зове „паничним покушајем уцене из Лондона”, док аналитичари из британске престонице признају да се око ње нису сви сложили већ да свака партија појединачно обећава свој списак услуга уколико се Шкоти ипак одлуче да остану унутар заједнице. 

Планиране мере Лондона у корист Единбурга биле би резултат договора све три главне партије у британском парламенту и биле би примењене „оног момента чим би чули ’не’ на референдуму”, навео је Џорџ Озборн, британски министар финансија. Али овакви изнуђени уступци претходно су додатно иритирали Шкоте, па је после сваког сличног иступа из Лондона следио успон линије поборника отцепљења. 

Лондонски аналитичари признају да су обећања Лондона на дугом штапу и да би могла да се изневере после референдума, као што се то већ дешавало раније. Поготово што систем нових уступака није прошао кроз парламент.

Енглези стрепе да је Единбург искористио замах у финишу и да је сада касно за било какву акцију.

У Лондону се очекује да британски премијер Дејвид Камерон у том случају поднесе оставку нешто мање од осам месеци пре редовних избора у мају. Опозициона Лабуристичка партија изгубила би својих 40 шкотских чланова парламента, па је политичка будућност Острва постала потпуно непредвидива. Камерон је, како јављају британске агенције, у недељу посетио краљицу Елизабету како би је известио о последњим вестима у вези са референдумом у Шкотској. Британски премијер је према овим извештајима одбио могућност да поднесе оставку, док је британски двор врло забринут због новонастале ситуације.

Уколико већина од четири милиона шкотских гласача следеће недеље  заокружи опцију за независност, следе  преговори са Лондоном о националној валути Шкотске, као и о две милијарде шкотског националног дуга.

Судбина база британских нуклеарних подморница у Шкотској и богатих налазишта нафте у Северном мору биће неке од најважнијих тачака око којих ће се спорити Лондон и Единбург. Коначно потписивање независности заказано је за 24. март 2016. године. За мање од две године мапа Европе могла би да изгледа сасвим друкчије, а најстабилнија држава Старог континента могла би да доживи даља распарчавања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.