Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

По бризи за таленте, од 144 земље, Србија на 141. месту

Овогодишњи извештај Светског економског форума (2014–2015) даје преглед степена конкурентности 144 економије широм света, и на тај начин представља највећу свеобухватну процену ове врсте на глобалном светском нивоу. Садржи детаљан профил за сваку од економија земаља укључених у студију, као и обиман део података са глобалном ранг-листом која обухвата више од 100 индикатора сврстаних у 12 стубова.

Србија је рангирана на 94. позицији, што представља пораст за седам места у односу на претходну годину, када је била на 101. месту међу 148 земаља. Према нивоу бруто домаћег производа (обрачунат према паритету куповних снага) Србија се нашла на 74. позицији и то представља најреалнију апроксимацију ранга на коме би Србија требало да се налази и по нивоу глобалне конкурентности.

Посебан значај за повећање нивоа конкурентности и економског раста има људски капитал – знање и вештине људи, као и образовање, истраживање и иновације. Међутим, Србија се по индикатору ефикасности тржишта рада налази на 119. позицији. Оно што је још озбиљније, у оквиру овог седмог стуба, јесте индикатор који означава сарадњу између послодаваца и запослених по коме је Србија на 140. месту, као и два индикатора који детерминишу „одлив мозгова” и то: „капацитет земље за задржавање талената”, по коме се Србија нашла на 141. позицији (иза ње су само Бугарска, Венецуела и Мјанмар – раније позната као Бурма, и „капацитет земље за привлачење талената” по коме је Србија заузела 143. место (иза ње је само Венецуела), од укупно 144 земље.

Креатори и доносиоци одлука у Србији морали би да посвете посебну пажњу сопственим капацитетима за задржавање и привлачење талената из српског расејања. Концепт „дијаспора као део матичне земље” подразумева да припадници дијаспоре буду укључени у свакодневне активности матичне земље без нужног пресељења у њу или чак без припадности одређеној организацији из дијаспоре. Идеја о дијаспори „као покрајини једне земље” означава појам добро организованих односа између матичне државе и њених држављана у иностранству, у смислу „релативно хомогене целине”.

Глобалне мреже знања могу да играју кључну улогу у економском и индустријском развоју матичне државе. Док је у прошлости страх од „одлива мозгова” изазвао код креатора политика негативан став према емиграцији високообразованих и високостручних људи, свет је еволуирао до прихватања норме која заговара двосмерни проток људског капитала који доноси огромне предности. Другим речима, миграција се третира и као извор „прилива знања” и „циркулације мозгова” који побољшавају интелектуални капитал матичне државе. Али, поред свих позитивних промена које доноси размена научних кадрова и миграција стручњака, посао међународног образовања, односно извоза образовања, представља велику шансу и за мање земље као што је Србија.

„Капацитет за иновације”, по којем је Србија на 130. позицији, може бити подстакнут подршком истраживачких институција. „Квалитет истраживачких институција” (69. позиција) и „доступност истраживача и инжењера” (82. позиција) у директној је вези са производњом људског капитала; „примена патената” (55. место), заједно са истраживачком сарадњом на релацији „универзитет–индустрија” (95. место), представљају „троугао знања” (образовање, иновације и истраживања). Нажалост, Србија се по индикатору „квалитет образовног система” нашла на 106. месту, а по квалитету менаџмента у школама на 114. месту.

Привлачење младих из иностранства да студирају у Србији један је од циљева који ће јачати капацитете за задржавање талената и за њихово привлачење у Србију.

Како сугерише искуство других земаља, посебно Ирске, међународни студенти такође доприносе економији земље и њеном угледу у другим важним аспектима: (а) стварању запослености директно и индиректно; (б) промовисању угледа земље у којој су се школовали у иностранству; (ц) успостављању контаката у земљама из којих долазе; (д) попуњавању слободних радних места ако је земља суочена с дефицитом у одређеним вештинама у будућности.

Професор универзитета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.