Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли Шкотска да постане део Скандинавије

Ед Милибанд држи скуп за опстанак уније испред банке: Глазгов

Две велике британске банке одлучиле су да се преселе у Лондон уколико Шкотска изгласа независност, док последње анкете опет показују да је дошло до преокрета у расположењу Шкота и да су они за неколико процената склонији да у четвртак гласају за останак у Великој Британији.

Руководство Ројал бенк ов Скотланд, чије је седиште у Шкотској још од 1727. године, истиче да је одлуку о премештању у Лондон донело због неизвесности која би настала у новим околностима. То би неповољно утицало на њихово пословање, јер би бар у прво време услови финансирања и пореских издатака били непознати.

И Марк Карни, гувернер британске централне банке, поручио је да би нова национална банка у независној Шкотској морала да унапред обезбеди велике залихе фунти уколико би решила да задржи британску валуту без договора са остатком Британије.

Банкари пакују кофере, архитекте се досељавају

Док банкари беже од независности у сигурнији Лондон, једна јучерашња анкета показала је да су шкотске архитекте у великој већини расположени за одвојену државу Шкотску. Податак да ће две трећине архитеката гласати за независност био је предмет посебних анализа. Па је тако челник архитектонске асоцијације у Единбургу рекао да ће Шкотска постати препознатљива по својој архитектури, иако је сада скоро невидљива.

Шкотски премијер и лидер Шкотске националне партије Алекс Салмонд се, по оцени појединих лондонских листова, добро сналази у ситуацији када су банкари најавили премештање свог седишта, а велике корпорације забринутост због могуће независности Шкотске. Салмонд је дуго радио у Ројал бенк ов Скотланд и за разлику од многих других политичара он „уме да говори банкарским језиком а да не звучи као да је на брзину покупио фразеологију финансија, без правог разумевања”, констатује лондонски „Гардијан”. Он међутим одбија да изнесе прорачуне о томе колико би одвајање Шкотске коштало нову државу у прво време, док се ствар не стабилизује. О томе после референдума, каже он, и додаје да је сада бесмислено причати о томе.

Постоје две међусобно супротстављене теорије о томе шта опредељује бираче за независност. По једној, Шкоти и вероватно Каталонци гласају својим срцем. То је као када у браку дође до неминовног развода. Више се не води рачуна колико ће тај разлаз да кошта. По другој, бираче за независност опредељује рачуница, гласаће „за” уколико су сигурни да ће њихов џеп бити пунији и обрнуто.

Могућност да буде у нордијском савету

Шкотска би, уколико се одвоји, врло вероватно изабрала социјалдемократију нордијског типа. У Единбургу, а и у појединим престоницама скандинавских земаља, говори се чак о примању Шкотске у Нордијски савет. Ова институција, са седиштем у Копенхагену, обухвата скандинавске земље које имају и сличне погледе на друштвени систем. Подразумева се да ове државе имају знатно веће порезе, али и јаке социјалне бенефиције. То не одговара ни банкарима ни корпорацијама.

Са друге стране, познато је да је Лондон рај за богаташе и да су се тамо настанили многи руски олигарси. Када је француски социјалистички  председник Франсоа Оланд обећавао да ће увести велике порезе онима који зарађују преко милион евра годишње, британски премијер Дејвид Камерон је хтео да француским тајкунима простре црвени тепих само да дођу у Британију.

Велика подршка шкотској независности дошла је из Норвешке, али не из званичних политичких кругова. Мери Милер, Шкоткиња по пореклу, и директорка чувене Бергенске националне опере, у „Скотсмену” препоручује Шкотима да без икаквог страха гласају за независност и да се угледају на Норвешку. Истиче предности скандинавског модела у коме свако има своју државу, али код суседа путује само са личном картом. Препоручује Шкоткињама да се не брину чак и ако Шкотска буде морала да промени валуту. И Норвешка и Шведска имају различите валуте (шведску и норвешку круну) па без икаквог проблема плаћају картицом кад путују у суседну земљу.

Наравно, Милерова препоручује миран и спокојан живот као велико норвешко достигнуће, насупрот несигурностима и укидању социјалних бенефиција у другим европским државама. Шкотска би могла да постане део тог света.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.