Ко круни вредност динара

Последња епизода с падом вредности динара не забрињава много Народну банку. Вредност евра већа је од 119 динара, а из централне монетарне институције стижу умирујућа објашњења – да то није алармантно. Мада не циљају ниједну, одређену вредност курса, ипак им је битна нека стабилност.

Јавности су понуђени многи разлози зашто домаћа валута губи на вредности. Почев од украјинске кризе, односно неповерења инвеститора, који беже са ових немирних простора, до тога да стране компаније и банке износе новац из земље, као и да су мешетари у то умешали прсте.

Ком објашњењу веровати?

У првом тромесечју 2014. године НБС је на одбрану курса потрошила тачно 800 милиона евра. Продала је 820, а купила 20 милиона евра. Подсећања ради то је било време пред изборе. Од августа када је динар почео да слаби НБС је, ради „спаса” валуте, продала само 145 милиона евра. Зашто сада НБС не продаје веће суме и да ли је могуће да неки шпекулант, који на тржишту купује 30 милиона евра, може да направи дармар свим девизним дужницима када НБС има на располагању безмало 11 милијарди евра девизних резерви којима може да брани динар. На крају крајева, шпекуланти теже да зараде свих 365 дана у години. Зашто им онда није пошло за руком да утичу на померање курса у првој половини године.

Да ли је заправо по среди нешто друго? Да ли су ниска инфлација и по том основу нижи приходи државе разлог што је централна банка дозволила да наш флуктуирајући курс „заплива наниже”. Јер, курс се прелива на цене, а поскупљења, ма како то бизарно звучало, држави донесу веће приходе због веће основице опорезивања. Речју, инфлација постаје добра вест када подбаце државни приходи.

Горан Николић из Института за европске студије сматра да се из тога што НБС није снажно бранила курс од августа, када је почео да слаби, види да је спремна да, ради подршке фискалној консолидацији, дозволи благо слабљење динара. Тиме се, по аутоматизму, повећавају порески приходи кроз увозни ПДВ. Слабљењем динара од, рецимо, четири одсто на суму од 250 милијарди динара предвиђених од увозног ПДВ-а држава добије за десет милијарди динара веће приходе.

Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету, не мисли да је НБС добила задатак да „пусти” курс.

– Држава је рачунала на приходе уз инфлацију од 5,5 одсто. Сада је упола мања. И приходи су мањи. Али то не значи да су се НБС и влада договорили да курс оде наниже. Разлог су утицаји ван контроле, а то су украјинска криза због које је поверење инвеститора мање. Додатно постоји и неповерење у економску политику Србије и фискалну консолидацију. На економском плану нема побољшања. Стао је раст извоза, а почео је да расте увоз и депрецијација је добра да то спречи. Дестимулисаће се увоз, а подстаћи извоз. Пуштање курса у умереном износу је добро, јер слаба привреда не може да има јаку валуту. Последње померање неће угрозити циљану инфлацију, а много ни грађане задужене у валутном знаку, сматра Арсић.

Драгован Милићевић, економски аналитичар каже да је Народна банка ове године на одбрану курса потрошила око 800 милиона евра што није мало.

– Динар слаби због тога што нема понуде девиза, нема инвестиција, нема извоза и зато неравнотежа понуде и тражње доводи то пада вредности националне валуте. Већа је тражња за девизама. Девизе купује велики део привреде који је у страном власништву. Не инвестира профит, већ га износи матичним компанијама што је легитимно. Такође и банке враћају кредите матицама, а присутно је и сезонско плаћање робе и услуга – каже Милићевић.

На питање да ли су за пад динара заслужни и мешетари, односно шпекуланти, наш саговорник сумња у то.

– Нема ничег ненормалног у томе што неко жели нешто да купи јевтиније, а после скупље да прода. И новац је роба којом се тргује. Шпекулативне трансакције су легитимне, а НБС може да их спречи тако што ће их опорезовати, сматра Милићевић.

Ни он не верује да постоји договор монетарних и фискалних власти да динар ослаби.

– Не верујем да им је то намера. Сваки проценат депресијације динара утиче на инфлацију 0,45-0,5 одсто, али у наредних три, до шест месеци. Осим тога и подаци НБС показују да је новчана готовинска маса стабилна – каже Милићевић.