Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко круни вредност динара

(Фото Д. Јевремовић)

Последња епизода с падом вредности динара не забрињава много Народну банку. Вредност евра већа је од 119 динара, а из централне монетарне институције стижу умирујућа објашњења – да то није алармантно. Мада не циљају ниједну, одређену вредност курса, ипак им је битна нека стабилност.

Јавности су понуђени многи разлози зашто домаћа валута губи на вредности. Почев од украјинске кризе, односно неповерења инвеститора, који беже са ових немирних простора, до тога да стране компаније и банке износе новац из земље, као и да су мешетари у то умешали прсте.

Ком објашњењу веровати?

У првом тромесечју 2014. године НБС је на одбрану курса потрошила тачно 800 милиона евра. Продала је 820, а купила 20 милиона евра. Подсећања ради то је било време пред изборе. Од августа када је динар почео да слаби НБС је, ради „спаса” валуте, продала само 145 милиона евра. Зашто сада НБС не продаје веће суме и да ли је могуће да неки шпекулант, који на тржишту купује 30 милиона евра, може да направи дармар свим девизним дужницима када НБС има на располагању безмало 11 милијарди евра девизних резерви којима може да брани динар. На крају крајева, шпекуланти теже да зараде свих 365 дана у години. Зашто им онда није пошло за руком да утичу на померање курса у првој половини године.

Да ли је заправо по среди нешто друго? Да ли су ниска инфлација и по том основу нижи приходи државе разлог што је централна банка дозволила да наш флуктуирајући курс „заплива наниже”. Јер, курс се прелива на цене, а поскупљења, ма како то бизарно звучало, држави донесу веће приходе због веће основице опорезивања. Речју, инфлација постаје добра вест када подбаце државни приходи.

Горан Николић из Института за европске студије сматра да се из тога што НБС није снажно бранила курс од августа, када је почео да слаби, види да је спремна да, ради подршке фискалној консолидацији, дозволи благо слабљење динара. Тиме се, по аутоматизму, повећавају порески приходи кроз увозни ПДВ. Слабљењем динара од, рецимо, четири одсто на суму од 250 милијарди динара предвиђених од увозног ПДВ-а држава добије за десет милијарди динара веће приходе.

Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету, не мисли да је НБС добила задатак да „пусти” курс.

– Држава је рачунала на приходе уз инфлацију од 5,5 одсто. Сада је упола мања. И приходи су мањи. Али то не значи да су се НБС и влада договорили да курс оде наниже. Разлог су утицаји ван контроле, а то су украјинска криза због које је поверење инвеститора мање. Додатно постоји и неповерење у економску политику Србије и фискалну консолидацију. На економском плану нема побољшања. Стао је раст извоза, а почео је да расте увоз и депрецијација је добра да то спречи. Дестимулисаће се увоз, а подстаћи извоз. Пуштање курса у умереном износу је добро, јер слаба привреда не може да има јаку валуту. Последње померање неће угрозити циљану инфлацију, а много ни грађане задужене у валутном знаку, сматра Арсић.

Драгован Милићевић, економски аналитичар каже да је Народна банка ове године на одбрану курса потрошила око 800 милиона евра што није мало.

– Динар слаби због тога што нема понуде девиза, нема инвестиција, нема извоза и зато неравнотежа понуде и тражње доводи то пада вредности националне валуте. Већа је тражња за девизама. Девизе купује велики део привреде који је у страном власништву. Не инвестира профит, већ га износи матичним компанијама што је легитимно. Такође и банке враћају кредите матицама, а присутно је и сезонско плаћање робе и услуга – каже Милићевић.

На питање да ли су за пад динара заслужни и мешетари, односно шпекуланти, наш саговорник сумња у то.

– Нема ничег ненормалног у томе што неко жели нешто да купи јевтиније, а после скупље да прода. И новац је роба којом се тргује. Шпекулативне трансакције су легитимне, а НБС може да их спречи тако што ће их опорезовати, сматра Милићевић.

Ни он не верује да постоји договор монетарних и фискалних власти да динар ослаби.

– Не верујем да им је то намера. Сваки проценат депресијације динара утиче на инфлацију 0,45-0,5 одсто, али у наредних три, до шест месеци. Осим тога и подаци НБС показују да је новчана готовинска маса стабилна – каже Милићевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.