Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отцепљење Шкотске поколебало би земље које хоће у ЕУ

„Ако би се Шкоти у четвртак изјаснили за одвајање од Велике Британије, то би изазвало и шире последице у Европи. Земље кандидати за чланство у Европској унији вероватно више не би биле толико сигурне да само чланство у ЕУ значи опстанак њиховог територијалног интегритета”, каже Дејан Јовић, професор међународне политике на Факултету политичких наука у Загребу и главни саветник и аналитичар председника Хрватске Иве Јосиповића, учесник београдског скупа „ЕУ и западни Балкан 2020”.

Јовић у разговору за „Политику“ истиче да се када су у ЕУ улазиле земље западног Балкана – најпре Словенија, па Хрватска, а пре тога и друге земље које су имале одређених тешкоћа у својој историји, попут Шпаније, Грчке, Португалије и других – увек наглашавало да улазак у ЕУ значи да је могућност распада или сепаратизма јако смањена.

На питање колико би то умањило интересовање земаља кандидата за чланство у ЕУ, међу којима је и Србија, одговара да би то „у сваком случају оставило одређену сумњу и неизвесност код њих, да би чак и након уласка у ЕУ остала отворена нека питања као што су етнички односи, питања опстанка земље или евентуалног раздвајања на две или неколико земаља”.

„Јер, ако би се догодило да се било која земља ЕУ распадне или да се из ње одвоји један део – рецимо, Шкотска из Уједињеног Краљевства – нестао би један снажан аргумент који је до сада био коришћен кад је било речи о земљама које приступају ЕУ, а то је да приступање ЕУ значи дефинитивну стабилизацију тих земаља”, каже он и додаје да се до сада – иако постоји случај Кипра, који је ушао у ЕУ као подељено острво, али је ипак де факто ушао само један његов део – није догодило да се иједна земља ЕУ или НАТО-а распала или да се отцепио неки део државе чланице.

Заговарате убрзавање процеса ширења ЕУ на западни Балкан. Колико би тај процес могао да буде убрзан, имајући у виду скептичне изјаве Жан-Клода Јункера, новог председника Европске комисије, и назив функције Јоханеса Хана, комесара за суседство и придруживање?

Ако се тиме мислило да се успори процес, то није била добра одлука. Треба учинити управо обрнуто – искористити шансу да се те земље прикључе ЕУ док још могу, јер ми се чини да су односи на ивици Европе сада постали биполарни, значи више се не појављују нове силе које имају одређени утицај. Али, ако се ЕУ не прошири, увек постоји могућност да се својим утицајем прошири неко други. Не кажем да је то лошија или боља опција. Али ако ЕУ мисли да иде даље на европском простору, сматрам да би требало да искористи прилику. ЕУ је до сада била врло успешна у проширењу, то је била њена најуспешнија политика. Још постоји велико интересовање у земљама кандидатима и не би их требало предуго држати на чекању. Дуги процес придруживања, с једне стране, помаже земљама кандидатима да се реформишу, али, с друге стране, што земље касније улазе, улазе са више проблема.

Шта је то, по вама, релативно кратак период придруживања?

Рецимо, два мандата сваке владе. Јер, владе обично размишљају шта је могуће да се направи за време њиховог мандата. Ретко која влада размишља о томе шта ће се догодити после њеног мандата. Према томе, ако желимо да их подстакнемо да сарађују, јако корисно би било да ЕУ да неку перспективу од рецимо осам година или десет, највише.

Српски званичници истичу да ће Србија бити спремна за чланство 2018. Је ли то оствариво?

Питање је шта то значи бити спреман. И кад уђете у ЕУ откријете да неке ствари нису до краја реформисане, да су неке ствари и даље остале отворене. Многе земље које су ушле у ЕУ као да су успориле реформе или су се чак вратиле на неке старе праксе. Али ја мислим да ни ЕУ више није тако идеална, не може се рећи да унутар ње нема проблема.

А како ће тек изгледати за четири, пет година?

Очигледно је да садашња ЕК не размишља о проширењу у наредних пет година. Али да би се одржао процес било би јако важно да она каже да то не значи да су затворили врата. Јер, ако се каже „затворили смо врата”, трендови ће се окренути у другом смеру, ка земљама које нису чланови ЕУ.

Ко то треба да каже?

Мислим да је пре свега на политичким вођама ЕУ да кажу да је тај пројекат још атрактиван и користан за ЕУ. Сада је више користан него пре, због тога што се на ивицама Европе ствара једна врста такмичења. Пре свега ту мислим на Русију, али и на Турску и на САД, као и на друге неевропске актере који се сада појављују као озбиљна алтернатива.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.