Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штедња мало за опоравак привреде

Страхове 2,5 милиона грађана да ће мере штедње много болети умирио је премијер Александар Вучић најавивши знатно ниже проценте умањења плата и пензија од очекиваних. Они који се у јавне финансије разумеју, међутим, кажу да запослени и пензионери не би требало да се радују, јер предложене мере неће бити довољне да Србију извуку из финансијских и развојних проблема. Након што је бивши министар финансија Лазар Крстић предлагао смањење пензија за 20, а плата за 15 одсто, и после предлога Фискалног савета да се лична примања умање за 15 процената, премијер је изашао са предлогом о умањењу од 3,1 до 10,5 одсто, а само за оне са највећим примањима смањење ће износити 15 процената.

Тиме је од болних мера влада сачувала 113.000 запослених у јавном сектору и 1.038.000 пензионера. Иако је премијер Вучић истакао како не купује ничију љубав, због тога ће га волети 1,15 милиона запослених у јавном сектору и пензионера, док ће се истовремено на њега сручити гнев преосталих 1,35 милиона грађана на које се ове мере односе.

Ипак цена коју ће они платити неће бити довољна, па ће влада можда бити принуђена да догодине примени неку од болних мера које ће трајно смањити минус у каси. То може да буде или додатно смањење плата и пензија или повећање ПДВ-а.

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, могуће је да ће лична примања грађанима још једном бити смањена, али то је мање вероватно.

– Боље је да је то учињено одједном, али кад није мислим да ће додатна средства покушати да се обезбеде повећањем пореза. И то ће морати да буде значајније повећање. Не бих о томе да говорим да не буде да само економисти доносе лоше вести. Нек то у влади израчунају, знају они то. Још један од начина да се трајно смање приходи јесте да се у наредне две-три године отпусти 10.000 до 15.000 радника – казао је Арсић.

Две кључне замерке мера штедње које је представио премијер су то што оне смањују трајне расходе за највише 550 милиона евра, а не 700 милиона, како је најављено. Како каже, приходи од јавних предузећа у износу од 150 милиона евра, нису мера која ће структурно смањити дефицит у буџету, објашњава. Могуће је и да се догоди да држава гарантује кредите некој фирми која ће затим своје приходе уплатити у буџет.

– Зато је било боље да смо синоћ чули бар неке назнаке како ће се штедети у другој и трећој години. И када је реч о подршци ММФ-а, верујем да ће она од тога зависити – од плана штедње за следећу годину. Дакле, они ово могу да подрже уколико виде да ће догодине бити предузете мере које ће трајно смањити дефицит – каже Арсић и додаје да је истина да постоји потенцијал када је о сивој економији реч, али да ће ММФ, сасвим сигурно тражити да се предузме нека друга кредибилна мера која ће смањити расходе ако се очекивани приходи не остваре.

Према нашим сазнањима, представници ММФ-а у Београду послали су централи у Америци резиме мера које ће применити наша влада, а стручњаци у згради на Пенсилванија авенији у Вашингтону донеће коначну одлука о томе да ли су прихватљиве и за Фонд.

Чланови Фискалног савета јуче се нису оглашавали поводом нових мера, међутим пре неколико дана они су још једном изашли са анализом да 800 милиона евра уштеда на платама и пензијама, што значи смањење од 15 одсто мора да се примени. Свака блажа варијанта подразумевала би додатно и то знатније умањење личних примања у наредном периоду, показују њихове рачунице.

Владимир Круљ, саветник министра за ЕУ интеграције, са друге стране, не мисли тако. Његов први утисак је да је премијер, представљајући реформске мере јавности, показао велику одлучност и одговорност према својој држави, без обзира што ће неке од њих бити протумачене као непопуларне. Круљ је за Танјуг рекао да ефекте тих мера треба посматрати на дужи период, не само да ли ће оне дати резултате за две или три године, већ да ли ће ти резултати бити одрживи.

Директор Делегације немачке привреде у Србији Мартин Кнап оценио је јуче да су мере штедње неопходне српској привреди, да су оне тешке за грађане Србије. Од таквих резова много је гори државни банкрот, казао је он за Танјуг.

ЕУ: Реформе и сређивање буџета морају упоредо

Брисел – Европска комисија јуче је у Бриселу „поздравила напор српске владе да покрене структурне економске реформе с циљем да допринесе расту и конкурентности привреде”, нагласивши спремност ЕУ да у томе Београду пружи „суштинску подршку”.

Али, Европска комисија је подвукла да „консолидација буџета и структурне мере за раст и запошљавање морају ићи руку-подруку”.

То је речено у саопштењу које је новинарима пренео Петер Стано, представник за штампу европског комесара Штефана Филеа, осврћући се на мере које је синоћ објавио премијер Александар Вучић.

„Европска унија очекује”, како је саопштено, „да Србија усвоји средњорочни план за консолидацију, утемељен на веродостојним реформама јавног сектора и додатним поспешењем услова пословања, а ЕУ је спремна да Србији пружи битну подршку у том процесу”. Бета

Гузенбауер: Мере доказ Вучићеве одлучности

Беч – Бивши аустријски канцелар Алфред Гузенбауер оценио је јуче да представљене мере за опоравак привреде јасно показују да је српски премијер Александар Вучић одлучан да корача реформским путем и санира привреду и финансије Србије.

Он је, у изјави дописнику Танјуга у Бечу, рекао да је то веома захтеван пут пун изазова, али, пошто се ради већ о другом пакету мера у веома кратком временском року, доказује одлучност Вучића да учини оно што је хитно потребно Србији да чврсто стане на ноге. „И поред све оштрине мера, које је премијер представио јуче, показало се да Вучић посебну пажњу посвећује социјалној равнотежи”, истакао је саветник српске владе.

Он је указао да се посебно пазило на социјално угрожене одлуком да се плате и пензије не смањују онима са најнижим примањима. „Ово је наставак реформског курса уз узимање у обзир социјалне компоненте и пажње да социјално угрожени не буду погођени”, нагласио је некадашњи лидер Социјалдемократске партије Аустрије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.